1938.

Ovo je članak o godini 1933.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine:	1935 1936 1937 – 1938 – 1939 1940 1941

1938.. po kalendarima

Gregorijanski	1938.. (MCMXXXVIII)
Ab urbe condita	2691.
Islamski	1356–1357.
Iranski	1316–1317.
Hebrejski	5698–5699.
Bizantski	7446–7447.
Koptski	1654–1655.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1993–1994.
• Shaka Samvat	1860–1861.
• Kali Yuga	5039–5040.
Kineski
• Kontinualno	4574–4575.
• 60 godina	Yang Zemlja Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11938.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1938 (MCMXXXVIII) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u subotu (link pokazuje godišnji kalendar).

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Nacionalizacija železnice u Francuskoj: osnovano je Nacionalno društvo francuskih železnica (SNCF) koje obuhvata razne železničke kompanije.
• 2. 1. - Izgorio Kolobara han u Sarajevu (odn. 29. decembra).
• 6. 1. - Najniža temperatura ove zime u Beogradu: -19,5 C. Ovih dana se zaledila uvala sv. Petra u Šibeniku.
• 8. 1. - Španski građanski rat — Teruelska bitka: republikanci zauzimaju Teruel posle borbe za Guvernerovu zgrad, ali bitka se nastavlja - sada nacionalisti vrše opsadu.
• 9. 1. - Grčki princ Pavle se oženio Frederikom Hanoverskom (kraljevski par 1947-64, roditelji španske kraljice Sofije).
• 10. 1. - Drugi kinesko-japanski rat: Japanci zauzeli Qingdao na poluostrvu Šantung.
• 12. 1. - Prvo zasedanje Vrhovnog sovjeta SSSR, prvi predsednik Prezidijuma VS je Mihail Kalinjin.
• 12. 1. - Masovna tuča i pucnjava na sajmu u Omarskoj kod Prijedora, stradalo šest seljaka.
• 15 - 22. 1. - Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović u poseti Nemačkoj.
• 17. 1. - 24. 2. - Međunarodna izložba nadrealizma u Parizu.
• 19. 1. - Umro Branislav Nušić, pored njegovog odra u Narodnom pozorištu sutradan prolazi "15.000" Beograđana.
• 19. 1. - Najjače bombardovanje Barselone ovog meseca, preko 170 mrtvih.
• 21. 1. - Dekret o reviziji državljanstva Jevreja u Rumuniji, tvrdi se da ih ima 250-500 hiljada "nelegalnih".
• 23. 1. - Prva predstava dečijeg "Rodinog pozorišta" u Beogradu.
• 25. 1. - Uveče i tokom noći u većem delu Evrope, uključujući Jugoslaviju, videla se jaka krvavocrvena polarna svjetlost, sujeverni to već smatraju predznakom rata i velike nesreće, a neki katolici povezuju pojavu sa proročanstvom iz Fatime.
• 26. 1. - U pariskom predgrađu Villejuif eksplodiralo 3.000 ručnih granata zaplenjenih od kagulara - 14 mrtvih.
• 27. 1. - Nemački ministar rata feldmaršal Werner von Blomberg daje ostavku, ucenjen pornografskim slikama supruge kojom se oženio ranije tokom meseca (→ Afera Blomberg–Fritsch).
• 28. 1. - Na autoputu Frankfurt–Darmstadt, Mercedesov vozač Rudolf Caracciola postiže rekordnih 432,7 km/h za leteći kilometar; Bernd Rosemeyer iz Auto Uniona vozi 432 km/h, zatim gine u sledećem pokušaju, sletevši s puta.
• 29. 1. - Nemački hemičar Paul Schlack, sintetisao najlon 6, poznatiji po trgovačkoj oznaci perlon.
• 30. 1. - Prvi put dodeljena Nemačka nacionalna nagrada za umetnost i nauku, Hitlerova alternativa za Nobela.

Februar/Veljača

• 1. 2. - Jak zemljotres u Bandskom moru, Nizozemska Istočna Indija, praćen cunamijem, ali nema žrtava.
• 4. 2. - Promene u Trećem Rajhu:
  • Hitler ukida Ministarstvo rata i uvodi Visoku komandu (Oberkommando der Wehrmacht - OKW) na čelu sa Wilhelmom Keitelom, čime nemačku vojsku stavlja pod svoju kontrolu.
  • Walther von Brauchitsch je komandant kopnene vojske umesto von Fritscha koji je ucenjen optužbama za homoseksualnost.
  • Joachim von Ribbentrop je novi ministar spoljnih poslova umesto Konstantina von Neuratha.
• 5. 2. - Poslednji sastanak Hitlerovog kabineta. Walther Funk je novi rajhsministar za ekonomiku umesto Göringa (narednog meseca za utehu dobija feldmaršalsku palicu).
• 4. 2. - "Snežana i sedam patuljaka" kreće u redovnu distribuciju u SAD, daleko najgledanije ostvarenje ove godine.
• 5 - 7. 2. - Bitka kod Alfambre je ubedljiva nacionalistička pobeda severno od Teruela, u valjda poslednjoj konjičkoj bici na zapadu Evrope.
• 6. 2. - Izabrana 23 senatora KJ: 17 mandata za JRZ i 6 za bivšu SDK.
• 6. 2. - Slučaj Butenko: sovjetski diplomata u Rumuniji Fjodor Butenko nestao iz Bukurešta - SSSR optužuje Rumuniju za ubistvo, mada se Butenko kasnije javio iz Italije kao prebeg. Ovim se otežava položaj Čehoslovačke, jer bi SSSR mogao uputiti pomoć samo preko Rumunije.
• 6. 2. - Sovjetski dirižabl SSSR-V6 Osoaviahim udario u brdo, na putu da pomogne Papanjinovoj arktičkoj ekspediciji - stradalo 13 od 19 ljudi.
• 8. 2. - Nakon što je vlada odustala od Konkordata, Sveti arhijerejski sinod SPC ukinuo sankcije političarima povodom izglasavanja istog 1937. Istog dana je donesen Kraljevski ukaz kojim je objavljena amnestija i obustava progona protivnika Konkordata.
• 8. 2. - Železara Zenica isporučila prvu pošiljku domaćih železničkih šina normalnog koloseka - 20 vagona šina za prugu Vršac-Pančevo.
• 9. 2. - Požar na svadbi u Sretnicama kod Mostara, 31 žrtva.
• 10. 2. - Rumunski kralj Karol II, uzima diktatorska ovlašćenja nakon što je antisemitski premijer Octavian Goga dogovorio izborni sporazum sa liderom Gvozdene garde Codreanuom; na čelu koncentracione vlade "nacionalne sloge" je patrijarh Miron.
• 10. 2. - Prva predstava dečijeg Rodinog pozorišta u Beogradu (navodno nazvano po rodi koja je krajem prošle godine sletela na Paviljon "Cvijeta Zuzorić").
• 12. 2. - Austrijski kancelar Kurt von Schuschnigg u Berchtesgadenu primoran pod pretnjom invazije da prihvati veće učešće nacista u vladi.
• 12. 2. - Demonstracije protiv predavanja Dimitrija Ljotića u Šibeniku, u sukobu sa žandarmerijom poginuo jedan mladić.
• 13. 2. - Na Tehničkom fakultetu otvoren prvi Salon arhitekture u Beogradu.
• 14. 2. - Britanci posvetili pomorsku bazu u Singapuru, sa najvećim suvim dokom na svetu (morali ga dići u vazduh 1942. pred japanskim zauzećem).
• 14. 2. - Nadbiskup Stepinac odbacuje ideju katoličkih protestnih zborova po pitanju Konkordata.

Patrijarh srpski Gavrilo

• 16. 2. - Rekonstrukcija austrijske vlade, ušli su nacisti Arthur Seyss-Inquart (MUP, umesto Glaise-Horstenaua koji je sada ministar bez portfelja) i Ludwig Adamovich (pravda).
• 16. 2. - Prikazana komedija Bringing Up Baby.
• 17. 2. - Prikazan film The Adventures of Tom Sawyer.
• 18. 2. - Japanci prvi put bombarduju Čungking, ukupno 268 napada do avgusta 1943, preko 10.000 mrtvih.
• 19. 2. - Ekspedicija Sjeverni pol-1: Ivan Papanjin i još trojica istraživača su otišli sovjetskim ledolomcima sa leda blizu Grenlanda.
• 20. 2. - Hitler se obraća Rajhstagu: zalaže se za pravo samoopredeljenja "10 miliona Nemaca" koji žive u dve susedne države.
• 21. 2. - Izabran patrijarh srpski Gavrilo, ustoličen u Peći 2. avgusta.
• 21. 2. - Nakon Edenove ostavke, novi britanski ministar ino. poslova je pristalica appeasement-a Lord Halifax (do 1940).
• 22. 2. - Španski građanski rat: završena Bitka za Teruel, nacionalisti povratili Teruelsku izbočinu.
• 24. 2. - Prva komercijalna upotreba najlona - četkica za zube u SAD.
• 2x. 2. - Kod Bosanske Rače potonula drvarica "Morava", pet utopljenih.
• 27. 2. - Rumunija dobila novi ustav: legalizovana diktatura kralja Karola.
• 27. 2. - Sastanak stalnog saveta Balkanskog pakta u Ankari, priznata italijanska imperija u Africi.

Mart/Ožujak

Anšlus: Hitler govori u Beču

• 1 - 3. 3. - Velika poplava na području Los Angelesa, 113 mrtvih.
• 3. 3. - Kod Damama otkrivena prva nafta u Saudi Arabiji.
• 5. 3. - Otvoren prvi salon automobila u Beogradu.
• 5. 3. - Nemački teniser Gottfried von Cramm uhapšen po optužbi za homoseksualnost.
• 5 - 6. 3. - Bitka kod rta Palos je najveća pomorska bitka Španskog rata i pobeda republikanaca, ali od male vrednosti. Nacionalistička krstarica Baleares potonula sa preko 700 ljudi, uključujući admirala Vierna Belanda.
• 7. 3. - 19. 4. - Aragonska ofanziva je veliki uspeh španskih nacionalista.
• 8. 3. - Dekretom francuske vlade, arapski jezik proglašen za strani u Alžiru.

Glasački listić na austrijskom plebiscitu

• 9. 3. - Austrijski kancelar Šušnik najavio za 13. mart plebiscit o nezavisnosti Austrije; pravo glasa imaju stariji od 24 godine, što je nepovoljno za naciste.
• 9. 3. - Centralna televizija SSSR počela redovno emitovanje u Moskvi.
• 10. 3. - 10. dodjela Oscara: najbolji film je The Life of Emile Zola, tri nagrade od 10 nominacija.
• 10. 3. - Prikazan film Jezebel sa Bette Davis.
• 11. 3. - Austrijski kancelar Šušnik daje ostavku usled gomilanja nemačkih trupa na granici i nemira u zemlji.
• 12. 3. - Anšlus: Nemačka vojska ušla u Austriju, novi kancelar Seyss-Inquart sutradan proglašava aneksiju (potvrđeno referendumom 10. 4.). Austrija (Österreich, "Istočni rajh") postaće Ostmark ("Istočna marka" ili "krajište").
• 2 - 13. 3. - Velika čistka — Treći Moskovski proces, "Proces desno-trockističkom bloku", Suđenje 21-om: tri zatvorske i 18 smrtnih kazni - Buharin, Rikov, Krestinski, Rakovski, Jagoda i dr. (streljani 15. 3., takođe i Kamilo Horvatin, član CK KPJ).
• 13. 3. - Léon Blum ponovo postaje premijer Francuske, na manje od mesec dana - obećava pomoć Čehoslovačkoj, šalje opremu republikanskoj vladi u Španiji.
• 13. 3. - Rusifikacija: ruski jezik postaje obavezan predmet u svim neruskim školama u SSSR.

† Nikolaj Buharin

• 13. 3. - Bokser Dragan Miletić umro u Beogradu od posledica sinoćnjeg nokauta.
• 14. 3. - Hitler trijumfalno stiže u Beč.
• 16 - 19. 3. - Jako bombardovanje Barselone, gine preko 1.000 civila
• 17. 3. - Poljski ultimatum Litvaniji za uspostavljanje diplomatskih odnosa - Litvanija pristaje na odnose ali se ne odriče ni prava na region Vilniusa.
• 18. 3. - Meksički predsednik Lazaro Cardenas nacionalizovao naftne resurse i postrojenja, što će izazvati spor sa SAD i Britanijom; biće osnovan Pemex.
• 20. 3. - Otkriveni asteroidi 1517 Beograd i 1675 Simonida (astronom Milorad B. Protić).
• 24. 3. - U Japanu donesen Zakon nacionalne mobilizacije, ekonomija se stavlja u ratni režim, kontrola nad organizacijama i medijima.
• 27. 3. - U beogradskom Muzeju kneza Pavla otvorena velika Izložba italijanskog portreta kroz vekove.
• 27. 3. - Podravinu pogodio jak potres, materijalne štete ima i u Zagrebu.
• 27. 3. - Tajanstveni nestanak italijanskog fizičara Majorane na brodu između Palerma i Napulja.
• 27. 3. - Završeni parlamentarni izbori u Bugarskoj, prvi od 1931. i prvi na kome su učestvovale žene (samo aktivno pravo, bez neudatih žena).
• 28. 3. - Sastanak Hitlera i Konrada Henleina u Berlinu: čehoslovačkoj vladi postavljati neprihvatljive zahteve.
• 30. 3. - U Splitu porinut razarač "Zagreb", prvi ratni brod izrađen u domaćem brodogradilištu.
• 30. 3. - U Italiji kreiran čin Prvi maršal Imperije koji nose samo kralj i Musolini, čime se izjednačuju u komandi nad vojskom.

April/Travanj

• 1. 4. - Nestlé predstavio instant-kafu Nescafé.
• 4. 4. - Počinje Bitka na Segreu, niz okršaja do januara, republikanci zadržavaju nacionalističko nadiranje u Kataloniji. To obuhvata Balaguersku ofanzivu (april-maj), neuspešnu republikansku ofanzivu.
• 6. 4. - Roy J. Plunkett otkrio politetrafluoroetilen, poznatiji po trgovačkoj oznaci teflon.
• 24. 3. - 7. 4. - Bitka kod Taierzhuanga, provincija Šantung, je prva veća kineska pobeda u ratu sa Japancima.
• 8. 4. - Uveče, jak ciklon na Jadranu, potonulo nekoliko jedrenjaka.
• 9. 4. - Demonstracije u francuskom Tunisu, traži se parlament, dolazi do krvoprolića.
• 10. 4. - Édouard Daladier po treći put francuski premijer (do 1940), ministar inostranih poslova je Georges Bonnet, zastupnik appeasement-a i "svetog egoizma". Daladier dobija vanredna ovlašćenja 13-tog za rešenje valutnog problema i štrajkova.
• 10. 4. - Jednopartijski izbori za Rajhstag uvećane Nemačke i referendum o priključenju Austrije.
• 11. 4. - Jackie Coogan tužio majku i očuha koji su potrošili skoro sav novac koji je zaradio kao dete glumac.
• 14. 4. - Kontekst Zimskog rata: počinju sovjetsko-finski pregovori o stvaranju tampon-zone za zaštitu Lenjingrada u slučaju nemačko-sovjetskog rata.
• 15. 4. - Tokom Aragonske ofanzive, španski Nacionalisti izbili na Sredozemno more, čime je Katalonija odsečena od ostatka Republike.
• 16. 4. - U Rimu zaključeni Uskršnji sporazumi između Britanije i Italije - priznata italijanska okupacija Etiopije u zamenu za povlačenje Italijana iz Španije nakon rata.
• 16/17. 4. - U Rumuniji uhapšen Corneliu Zelea Codreanu i ostalo vođstvo Gvozdene garde, optuženi da su spremali pobunu.
• 18. 4. - Izašao Action Comics 1, prva sveska serijala koji traje do 2011, prva pojava Superman-a.
• 18. 4. - Kod Rajhenburga (Brestanica kod Krškog) pao avion Savoja-marketi, koji je rumunjsko zrakoplovstvo kupilo od Italije, poginuli časnici.
• 19. 4. - Aragonska ofanziva okončana ubedljivom nacionalističkom pobedom.
• 20. 4. - Premijera filma Olympia redateljice Leni Riefenstahl.
• 20. 4. - Sneg pada u celoj Jugoslaviji, u Sarajevu 20 cm, u beogradskoj Posavini oko 10.
• 21. 4. - Kreće Nemačka ekspedicija na Tibet, na čelu sa Ernstom Schäferom (na Lhasu stižu sledećeg januara).
• 23. 4. - Sudetski Nemci traže punu autonomiju u Čehoslovačkoj.
• 25 - 26. 4. - Prvi kongres Jugoslovenskog radničkog saveza (Jugoras), vladinog sindikata.
• 27. 4. - Albanski kralj Zog se venčao u Tirani sa groficom Géraldine Apponyi.
• 30. 4. - Prikazan crtani film Porky's Hare Hunt u kome se pojavljuje zec nalik budućem Dušku Dugoušku/Zekoslavu Mrkvi.

Maj/Svibanj

• 24. 3. - 1. 5. - Bitka za Xuzhou: Japanci uspevaju zauzeti grad, ali većina kineskih trupa se uspeva probiti iz okruženja.
• 3 - 9. 5. - Hitler u poseti Italiji.
• 3. 5. - Uhapšen Stanislav Kosior, zamenik predsednika sovjetske vlade i bivši šef ukrajinske partije (streljan sledećeg februara).
• poč. maja - Josip Broz u Sloveniji formirao Privremeno rukovodstvo KPJ (zvanična verzija?).
• 11. 5. - U Nemačkoj potpisan zakon o gradnji kanala Rajna – Majna – Dunav.
• 12. 5. - Japanci zauzeli luku Amoj (Xiamen), deo plana za blokadu Kine.
• 14. 5. - Prikazan film The Adventures of Robin Hood sa Errolom Flynnom.
• 14. 5. - Mussolinijev govor u Đenovi: Streza je mrtva, Italija se drži Osovine.
• 15. 5. - Meksička država San Luis Potosi proglasila neustavnom vladu preds. Cardenasa - pobunu predvodi Saturnino Cedillo.
• maj - U Zenici je puštena u rad i četvrta Simens-Martenova peć, najveća, kapaciteta 30.000 tona (prethodne tri ukupno 50.000).
• maj - "Lovćen" je plovio međubalkanskom turističkom linijom Sušak - Konstanca.
• maj - "Majska provala" na Tehničkom fakultetu u Beogradu, zaplenjen komunistički štampani materijal, uhapšeno mnogo studenata (među kojima Rifat Burdžević).
• maj - Devalviran francuski franak.
• 21. 5. - Delimična mobilizacija u Čehoslovačkoj nakon glasova o gomilanju nemačke vojske na granici, Francuska i Britanija upozoravaju Nemačku.
• 21. 5. - Masakr u Tsujami: jedan Japanac ubio 30 svojih suseljana blizu Tsujame (do 1982. najgore masovno ubistvo koje je počinio pojedinac).
• 22. 5. - U Beogradu prvi put priređene automobilske i motociklističke trke (ulice Dušanova i Strahinića bana), pobednik je Boško Milenković.
• 23. 5. - U Roterdamu ubijen šef Organizacije ukrajinskih nacionalista Jevhen Konovalec. Nasleđuje ga Andrij Melnik, lider umerene struje (Banderina frakcija se izdvaja 1940).
• 25. 5. - Sovjetski ambasador u SAD Trojanovski izjavljuje da je SSSR spreman da brani Čehoslovačku (SAD i Britanija ignorišu).
• 25. 5. - Španski građanski rat: nacionalisti bombardovali Alicante, preko 300 poginulih civila.
• 26. 5. - Hitler polaže kamen-temeljac fabrike Volkswagen u selu Fallersleben u donjoj Saksoniji.
• 28. 5. - Na Beogradskom sajmištu otvorena Prva međunarodna vazduhoplovna izložba, narednih dana je postavljena i kula za skakanje padobranom. Izložbu je posetila i nemačka bombarderska grupa na čelu sa gen. Försterom.
• 28. 5. - Hitler drži konferenciju sa generalima: naređuje pojačanje snage vojske i vazduhoplovstva i gradnju fortifikacija na francuskoj granici.

Jun/Juni/Lipanj

Spomenik Neznanom junaku

• 4. 6. - Sigmund Freud napustio Beč, dva dana kasnije stiže u London.
• 4. 6. - Hajduk Jorgovan Mihailović ubijen kod Žagubice, sledi velika potera za njegovim ranjenim drugom Pavlom Dokićem.
• 6. 6. - Drugi japansko-kineski rat: Japanci zauzeli Kaifeng na Žutoj reci, bliže se Zhengzhou. Kako bi zaustavili japansko nadiranje, nacionalisti probijaju nasipe - Izlivanje Žute reke odnosi ne manje od 400.000 života.
• 9. 6. - U Sarajevu ustoličen novi reis-ul-ulema Fehim Spaho. Istog dana je izvedena prva proba motornog voza, zvanog "Ludi Sarajlija", koji je mestimično dostizao brzinu 74 km/h.
• 9. 6. - Srušena glavna sinagoga u Minhenu.
• 11. 6. - 4. 7. - Međunarodna nadrealistička izložba u Londonu.
• 11. 6. - 27. 10. - Bitka za Wuhan, najduža u Drugom kinesko-japanskom ratu.
• 13. 6. - Genrih Ljuškov, šef NKVD SSSR na Dalekom istoku, prebegao Japancima u Mandžuriji.
• 15. 6. - László Bíró u Britaniji patentirao hemijsku olovku.
• 17. 6. - Izbori u Irskoj: De Valerin Fianna Fáil prvi put osvaja apsolutnu većinu.
• 4 - 19. 6. - Svjetski kup u Francuskoj: Italija-Mađarska 4:2 u finalu, Italija odbranila titulu.
• 19. 6. - Preteča Jadranske magistrale: otvoren turistički put Šibenik - Biograd na Moru.
• 22. 6. - Tamnoputi Joe Luis nokautirao za dva minuta i četiri sekunde Nemca Maxa Schmelinga u revanš-meču.
• 22. 6. - Student Krešimir Blažević iz Mostara ustrelio četvoricu na beogradskoj železničkoj stanici, dvojicu smrtno.
• 24. 6. - Meteor eksplodirao iznad mesta Chicora, Pennsylvania.
• 24. 6. - Vlada KJ donela uredbu o osnivanju akcionarskog društva "Jugoslovenski čelik" s kapitalom od 600 miliona dinara - udruženi rudnici u Zenici, Brezi i Ljubiji sa železarom u Zenici (osnovano u Sarajevu 31. jula).
• 25. 6. - Douglas Hyde je prvi predsednik Irske (mada još uvek nije formalno proglašena za republiku).
• 25. 6. - Propisano osmočasovno radno vreme na jugoslovenskim trgovačkim pomorskim brodovima.
• 28. 6. - U Spomenik Neznanom junaku na Avali prenete kosti Neznanog junaka.
• 28. 6. - U Splitu porinut razarač "Ljubljana" (u službi od septembra 1939).

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Osnovan Stadt des KdF-Wagens bei Fallersleben, naselje za radnike Volkswagena, od 1945. Wolfsburg.
• 2. 7. - Osvećena nova fabrika za elektrolizu bakra u Boru. Istog dana objavljeno da je vlada KJ donela uredbu o podizanju topionice olova u Zvečanu i cinka u Šapcu - nije dozvoljen izvoz rude ni koncentrata olova a cinka ograničeno.
• 2. 7. - Masakr na brodu "Rad" u Antverpenu: mornar ubio zapovednika i još trojicu i ranio dvojicu.
• 3. 7. - Britanska parna lokomotiva Mallard postavila svetski rekord - 202 km/h.
• 3. 7. - Francuzi postavili garnizon na Paracelskim ostrvima istočno od Vijetnama.
• 5. 7. - Premijer Stojadinović pustio u rad hidrocentralu "Sveti Andrej" na Treski, snage 4,4 MW.
• 5. 7. - Komitet o neintervenciji u Španski građanski rat postiže sporazum da se povuku svi strani dobrovoljci - vlade Nemačke i Italije ignoriraju.
• 6 - 15. 7. - Evijanska konferencija: nijedna evropska zemlja ne želi primiti nemačke Jevreje, Amerika bi primila samo 27.370.
• 7. 7. - Turske trupe ušle u Aleksandretu, po sporazumu sa Francuzima.
• 10. 7. - Osvećena restaurirana Katedrala u Reimsu.
• 11. 7. - Jugoslovensko-turska konvencija o preseljenju 25.000 albanskih porodica u Tursku tokom 1939-44.
• 12. 7. - Prvi voz na pruzi uskog kolosjeka Bileća - Nikšić, prvoj željezničkoj vezi Crne Gore sa ostatkom zemlje (radi do 1976).
• 14. 7. - Howard Hughes postavio novi rekord - avionom oko sveta za 91 sat.
• 14. 7. - U Italiji objavljen Manifest rase, priprema za antisemitske rasne zakone.
• 16. 7. - Japan objavio da se odriče Olimpijade 1940 u Tokiju, zatim dodeljene Helsinkiju.
• 18. 7. - Douglas Corrigan preleteo Atlantik do Irske - poleteo iz Njujorka i navodno greškom krenuo na istok umesto na zapad u Kaliforniju, zbog čega je dobio nadimak Wrong Way Corrigan.
• 20. 7. - Počeo redovan saobraćaj motornim vozovima uskotračnom prugom Beograd-Dubrovnik - 16,5 sati po redu vožnje umesto 24 (skupi su i poluprazni, ukinuti maja 1940.).
• 21. 7. - U Buenos Airesu potpisan mir između Bolivije i Paragvaja, nakon Rata za Čako 1932-35: Paragvaj dobija 3/4 tj. 52.000 kv.km severnog Čaka (očekivana nafta je otkrivena tek 2012).
• 22. 7. - Poljski avion Lockheed 14-H Super Electra pao u Rumuniji - 14 mrtvih.
• 23. 7. - Španski republikanci zaustavili na liniji XYZ nacionalističko napredovanje ka Valensiji, republikanskoj prestonici.
• 23. 7. - Prva međunarodna utakmica ženskoga nogometa u Zagrebu, došle gošće iz Češke.
• 24. 7. - Dvokrilac pao na aeromitingu blizu Bogote, ukupno 53 mrtvih.
• 25. 7. - Republikanci započinju za njih katastrofalnu Bitku na Ebru, najdužu bitku Španskog građanskog rata (do novembra).
• 25. 7. - Od Irgunove bombe gine 43 Arapa na pijaci u Haifi.
• 25. 7. - Franz Josef II. postaje knez Lihtenštajna (do 1989).
• 28. 7. - Pobuna protiv grčkog diktatora Metaxasa u Haniji na Kritu brzo ugušena.
• 28. 7. - U Brazilu ubijen romantizovani bandit Lampião (kraj "socijalnog banditizma" Cangaço).
• 28. 7. - Avion Hawaii Clipper nestao na putu iz Guama u Manilu sa 15 osoba (šest putnika i devet članova posade).
• 29. 7. - 11. 8. - Bitka kod jezera Hasan, prvi od Sovjetsko-japanskih pograničnih sukoba - Japanci upali na sovjetsku teritoriju.
• ca. 30. 7. - Završen autoput Beograd - Novi Sad.
• 31. 7. - Solunski sporazum između Bugarske i Balkanskog pakta (Jugoslavija, Rumunija, Grčka, Turska): Bugarskoj dozvoljeno ponovno naoružavanje.
• 31. 7. - Republikanci započinju neuspešnu opsadu Gandese u Kataloniji (do novembra).
• 31. 7. - Finale evropske zone Davis Cupa u Berlinu: Njemačka - Jugoslavija 3:2.
• leto - Vrhunac Arapske pobune u Palestini.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Sedište Dunavske komisije prelazi iz Beča u Beograd.
• 3. 8. - Britanska Runcimanova misija stigla u Prag radi posredovanja između čehoslovačke vlade i partije sudetskih Nemaca - vrši veći pritisak na vladu.
• 8. 8. - Počela gradnja uskotračne pruge Banja Luka - Tuzla - Valjevo - Beograd, počevši od deonice Banja Luka - Čelinac.
• 14. 8. - Vlatko Maček došao u Beograd na razgovore sa šefovima Udružene opozicije, pozdravljen je od mase Beograđana.
• avgust - Osnovan Koncentracioni logor Mauthauzen u Austriji.
• 17. 8. - Po Hitlerovom dekretu, SS-Verfügungstruppe (dispozicione trupe SS) nisu deo ni vojske ni policije, već su na raspolaganju Fireru (od 1940. Waffen-SS).
• 18. 8. - Načelnik nemačkog generalštaba gen. Ludwig Beck daje ostavku jer se ne slaže sa otvaranjem rata protiv Čehoslovačke - ali Hitler je pridobio ostale generale; novi načelnik je gen. Franz Halder.
• 21. 8. - Dimitrije Ljotić povređen na konferenciji u Preljini kod Čačka, dva seljaka ranjena vatrenim oružjem.
• 22. 8. - Bledski sporazum između Mađarske i zemalja Male Antante (Čehoslovačka, Rumunija, Jugoslavija): Mađarskoj je dozvoljeno ponovno naoružavanje.
• 22. - 25. 8. - Mađarski regent Miklós Horthy u poseti Nemačkoj, prisustvuje reviji ratne mornarice kod Kila i velikoj paradi u Berlinu.
• 24. 8. - Josip Broz u Moskvi (hotel "Luks").
• 24. 8. - Arapski napadači ubili britanskog komesara u Dženinu, Waltera Moffatta.
• 24. 8. - Incident Kweilin: Japanci oborili putnički avion DC-2 iznad Kine - prvi takav događaj u istoriji.

Septembar/Rujan

• 5. 9. - U SSSR prikazan film "Profesor Mamlok", prvi o progonu Jevreja u Nemačkoj.
• 5. 9. - Otkazana odsustva u francuskoj vojsci i pozvani neki rezervisti specijalisti, u vezi Mažinoove linije.
• 5 - 12. 9. - Poslednji Nirnberški sabor (Reichsparteitag), "Sabor Velike Nemačke", u centru pažnje je situacija sa Čehoslovačkom.
• 7. 9. - Sirijski Sandžak Aleksandreta postaje Država Hataj, sledeće godine priključena Turskoj.
• 10. 9. - Otvoren Beogradski jesenji sajam, na kome je firma "Filips" prvi put na Balkanu predstavila televiziju (prva proba odrađena dan ranije).
• 12. 9. - Hitlerov govor u Nirnbergu - napada Čehe, pribaviće "prava" Sudetskim Nemcima ako ih sami ne dobiju.
• 13. 9. - Pristalice Konrada Henleina dižu pobunu u Sudetima, proglašeno vanredno stanje.
• 14. 9. - Železnička nesreća u stanici Ovčar Banja kod Čačka, šest mrtvih na mestu.
• 15. 9. - Neville Chamberlain se sastaje sa Hitlerom u Berchtesgadenu.

Palata Glavne pošte u Beogradu

• septembar - Dersimski masakr: dovršavaju se operacije protiv kurdskih pobunjenika u provinciji Dersim (Tunceli).
• 18. 9. - Britanija i Francuska neće ratovati zbog Čehoslovačke, SSSR će ispuniti svoje obaveze ako to učini i Francuska.
• 19. 9. - Anglo-francuski predlog: ustupiti Sudete Nemačkoj, neutralizovati ostatak Čehoslovačke.
• 19. 9. - Mussolini posetio pogranično mesto Planina, izražava prijateljstvo sa jugoslovenskim narodom.
• 21. 9. - Neuobičajeni uragan pogađa Novu Englesku u SAD, preko 700 mrtvih.
• 22. 9. - General Jan Syrovy čehoslovački premijer nakon ostavke Milana Hodže. U razgovoru sa Čemberlenom, Hitler traži okupaciju Sudeta do 1. oktobra; Čemberlen se privremeno predomislio, Česima savetuje mobilizaciju.
• 23. 9. - Mobilizacija čehoslovačke armije; Poljska gomila vojsku na čehoslovačkoj granici - SSSR ih upozorava da ne napadaju.
• 24. 9. - U 01:30 Čemberlen i Hitler završavaju razgovore o Sudetima, prihvatanjem Hitlerovih zahteva (Godesberg Memorandum), što u početku svi ostali odbijaju.
• 29/30. 9. - Minhenski sporazum - bez učešća Čehoslovačke odlučeno da Sudeti pripadnu Nemačkoj.
• 30. 9. - Premijer Neville Chamberlain se vraća u London i izjavljuje da se vratio iz Nemačke sa "mirom za naše doba".

Oktobar/Listopad

Početak rasturanja Čehoslovačke

• 1. 10. - Nemačke trupe ulaze u Sudete (Sudetenland).
• oktobar, početkom - Služavka Ana Višner iz okoline Celja uhapšena pod optužbom da je ubila šestoro dece svojih različitih poslodavaca.
• 2. 10. - Arapska pobuna u Palestini, Tiberijaski masakr - Arapi ubili 19 Jevreja, od toga 11 dece.
• 2. 10. - Poljska vojska ušla u čehoslovačku Tješinsku oblast.
• 4. 10. - Republikanske španske snage počinju povlačenje stranih dobrovoljaca, prema sporazumu od 5. jula.
• 5. 10. - Čehoslovački predsednik Edvard Beneš dao ostavku (napustio zemlju 22. 10.).
• 6. 10. - Žilinski sporazum: Slovačka dobila punu autonomiju u okviru nove Češko-Slovačke (zajednički su odbrana, inostrani poslovi i finansije).
• 7. 10. - Prikazan Hitchcockov film The Lady Vanishes.
• 8. 10. - Potkarpatska Rusija, najistočniji deo Čehoslovačke, dobija autonomiju kao Karpato-Ukrajina.

Spomenik miru u Marseju (inauguriran 1941)

• 10. 10. - Završena nemačka okupacija Sudeta i poljska okupacija Tješina.
• 10. 10. - Raspuštena jugoslovenska skupština, izbori u decembru.
• 10. 10. - U Beogradu osvećena Palata Poštanske štedionice, Glavne pošte i Glavnog telegrafa, poznata kao Palata Glavne pošte.
• 10. 10. - U Sofiji ubijen načelnik bugarskog generalštaba Jordan Peev.
• 11. 10. - Završena Bitka kod Wanjialinga, Kinezi uništili dve japanske divizije.
• oktobar, sredinom - "Poslednji homoljski hajduk" Pavle Dokić izvršio samoubistvo u Brodici kod Kučeva, nakon što je ranjen u pokušaju silovanja.
• 21. 10. - Japanske trupe ušle u Kanton.
• 24. 10. - "Prijateljski ručak" ministra von Ribbentropa i poljskog ambasadora Lipskog: od Poljske se zahteva da mora predati Slobodni Grad Danzig, dati ekstrateritorijalna prava Nemcima u Poljskom koridoru i pristupiti Anti-Kominterna paktu.
• 27. 10. - Drugi kinesko-japanski rat, Bitka za Vuhan - Japanci osvajaju grad uz velike žrtve, kineska prestonica premeštena u Čungking.
• 27. 10. - DuPont objavio ime svog novog sintetičkog vlakna: najlon.
• 28. 10. - Nemačka vlada proteruje 12.000 poljskih Jevreja, Poljska prima samo 4.000, koji moraju živeti na ničijoj zemlji na granici.
• 28. 10. - Veliki požar u centru Marseillea.
• 28. 10. - Oproštajna parada Internacionalnih brigada u Barseloni.
• 30. 10. - Emitovana senzacionalna radio-drama Orsona Velsa "Rat svetova", o napadu Marsovaca.
• 30. 10. - Kandidat Narodnog fronta Pedro Aguirre Cerda tesno pobedio na izborima za predsednika Čilea (mandat od 25. 12. do 1941).

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Konjske trke: Seabiscuit pobedio War Admirala u Baltimoru za četiri dužine.
• 2. 11. - Prva Bečka arbitraža - jug Slovačke i jugozapad Karpato-Ukrajine dodeljeni Mađarskoj (mađarske trupe prelaze Dunav 5. 11.).
• 7. 11. - Poljski Jevrejin Herschel Grynszpan, čija je porodica nedavno proterana iz Nemačke, smrtno ranio trećeg sekretara nemačke ambasade u Parizu Ernsta vom Ratha - umire dva dana kasnije.
• 8. 11. - U Šapcu otvorena hemijska industrija "Zorka", preseljena iz Subotice.
• 9./10. 11. - Kristalna noć u Njemačkoj: uništavanje jevrejskih lokala i sinagoga, nasilje prema Jevrejima uz veći broj mrtvih, u organizaciji nacista, predstavljeno kao spontana reakcija. Jevrejima će biti nametnuta kolektivna kazna od milijardu maraka, donesene nove zabrane i ograničenja.
• 10. 11. - Umro Mustafa Kemal Atatürk, prvi predsednik Turske, nasleđuje ga İsmet İnönü (do 1950).
• 12. 11. - Francuski ministar finansija Paul Reynaud uvodi niz zakona koji trebaju povećati francusku produktivnost - poništava se većina ekonomskih i socijalnih zakona Narodnog fronta.
• 13. 11. - Počinje Požar u Changsha, spaljivanje grada da ne padne Japancima u ruke, preko 30.000 mrtvih.
• 16. 11. - Završena Bitka na Ebru - odlučujući poraz španskih Republikanaca.
• 16. 11. - Albert Hofmann sintetisao LSD u Sandozovoj laboratoriji u Bazelu (efekti otkriveni 1943).
• 16. 11. - Halifax Slasher, masovna histerija u engleskom gradu Halifax traje do kraja meseca jer neko navodno napada žene.
• 16. 11. - Probijen tunel za isušivanje Vrgorskog jezera prema Bačinskom.
• 17. 11. - U Italiji doneseni antisemitski rasni zakoni.
• 20. 11. - Beogradsko "Vreme" uvodi "svetlosni dnevnik" tj. tiker na vrhu svoje zgrade.
• 20. 11. - Ustoličen mukačevsko-prešovski episkop Vladimir Rajić.

Španija, novembar '38.

• 21. 11. - Knez namesnik Pavle i kneginja Olga stigli u posetu Londonu.
• 21. 11. - Ataturkova sahrana u Ankari, jugoslovenski odred je jedan od osam stranih koji učestvuju u defileu.
• 25. 11. - Lavrentij Berija je novi ministar unutrašnjih poslova SSSR umesto Ježova (1938-45. i 1953.) - popuštanje Velike čistke.
• 26. 11. - Prikazan film Angels with Dirty Faces.
• 27. 11. - Sukob grupe pristalica HSS i žandarmerijske patrole u Primoštenu, četvoro (petoro) mrtvih.
• 27. 11. - Bačene dve bombe u Temišvarskom pozorištu, četvoro mrtvih - Gvozdena garda celog meseca vodi kampanju terora protiv Jevreja u Banatu i južnoj Transilvaniji.
• 29/30. 11. - Corneliu Zelea Codreanu i još 13 gardista ubijeno "u pokušaju bekstva" u Rumuniji. Na čelu garde ostaje ekstremista Horia Sima.
• 30. 11. - Pokušaj generalnog štrajka u Francuskoj nije uspeo.
• 30. 11. - Zasedanje fašističkog parlamenta u Italiji, u "spontanim" manifestacijama se zahtevaju "Tunis, Džibuti, Korzika!" - dolazi do zategnutosti sa Francuskom i nereda u Tunisu.
• 30. 11. - Emil Hácha novi čehoslovački predsednik.
• 30. 11. - Letak, navodno odobren od Vlatka Mačeka, poziva Zagrepčane da ne ističu državne zastave na Dan ujedinjenja.

Decembar/Prosinac

Dom hrvatskih likovnih umjetnika

• 1. 12. - U Zagrebu otvoren Dom likovnih umjetnosti kralja Petra I. Velikoga Oslobodioca, poznat i kao Meštrovićev paviljon. Prva izložba je "Pola vijeka hrvatske umjetnosti", otvorena 18. prosinca. Slikar Ljubo Babić je vodio kampanju protiv izložbe i paviljona.
• 1. 12. - U Moskvi prikazan film "Aleksandar Nevski".
• 2. 12. - Kindertransport: prva grupa jevrejske dece stiže u Englesku, do izbijanja rata ih stiže blizu 10.000.
• 6. 12. - Nemačko-francuska izjava smatra međusobne granice konačnim.
• 7. 12. - Knez Pavle u poseti Francuskoj.
• 8. 12. - Himmlerov cirkular o borbi protiv "ciganske napasti" (→ Porajmos).
• 9/10. 12. - U Stojniku kod Aranđelovca ubijen Miloje Ignjatijević Koreja, poslednji šumadijski hajduk.
• 10. 12. - U Stokholmu dodeljene Nobelove nagrade; Enrico Fermi se ne vraća u Italiju, već odlazi u SAD a Richard Kuhn će dobiti nagradu tek posle rata, jer je zbog kontroverze oko Carla von Ossietzkog Nemcima zabranjeno da primaju Nobelove nagrade.
• 11. 12. - Parlamentarni izbori: Stojadinovićeva JRZ 54,1 % glasova i 304 poslanika, Udružena opozicija (srpske i hrvatske opozicione stranke na čelu sa Vlatkom Mačekom) 44,9 % glasova i 68 poslanika, Ljotićev "Zbor" 1 % glasova, bez poslanika. Opozicija ostvarila uspeh u Savskoj i Primorskoj banovini, što vlast objašnjava "Mačekovim terorom". JRZ je dobila većinu u 234 sreza, Udružena opozicija u 120 a Ljotić u dva. U Valjevu ubijeni socijalista Miljko Korać i radnik Dragan Nikolić.
• 11/12. 12. - Automobil naleteo na grupu seljaka u Batajnici, više stradalih, uključujući jednog putnika automobila koji je ustreljen.
• 12. 12. - Knez Pavle Karađorđević na naslovnoj strani američkog magazina "Time" (potpis: "If I only had more time!")

Nova Rajhskancelarija u Berlinu

• 15. 12. - Osnovan Front nacionalnog preporoda kao jedina partija u Rumuniji.
• decembar - Adolf Hitler je "Čovek godine" časopisa Time (najuticajnija osoba godine).
• decembar - Prestanak aktivnosti Zelene internacionale, čije je sjedište bilo u Pragu - reaktivirana 1947.
• 17. 12. - Nemački fizičar Otto Hahn otkriva nuklearnu fisiju.
• 19. 12. - Velika hladnoća u Evropi zahvatila i Jugoslaviju: u Glamoču -22, u Splitu juče -5.
• 20. 12. - Vladimir Zvorikin konačno dobio patent za ikonoskop, 15 godina nakon prijave.
• 21. 12. - Milan Stojadinović dao ostavku, odmah dobio mandat za novu vladu i sastavio je istog dana.
• 21. 12. - Savet Reis ul Uleme i Ulema Medžlisa u Sarajevu zabranio sklapanje brakova muslimana sa nemuslimankama pred Šerijatskim sudovima.
• 22. 12. - Kod Južne Afrike ulovljena riba coelacanth, za koju se mislilo da je izumrla.
• 22. 12. - Objavljeno da Italija otkazuje sporazum sa Francuskom iz 1938. (koji, doduše, nije ni bio ratifikovan).
• 23. 12. - Franko započinje uspešnu Katalonsku ofanzivu - do februara pada cela pokrajina sa Barselonom.
• 24. 12. - Prikazan film The Dawn Patrol sa Errolom Flynnom.
• 24/25. 12. - Sudar vozova na jugu rumunske Besarabije - 85 mrtvih, 320 povređenih.
• 28. 12. - Prekinuti diplomatski odnosi između Irana i Francuske, pod izgovorom satiričnih članaka (reč za "mačku" i "šaha" se izgovara "ša" na francuskom, obnovljeni u martu).

Kroz godinu

Walther P38

• U Beogradu ima 2.530 putničkih i 582 teretna automobila.
• Prosečna osigurana nadnica u Jugoslaviji 1938. iznosi 23,64 dinara.
• Pištolj Walther P38.
• Konrad Zuse napravio programabilni mehanički računar Z1.

Rođenja

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Vladimir Trifunović, general JNA († 2017)
• 1. 1. - Ante Dabro, australski umjetnik hrvatskog porijekla
• 5. 1. - Svetozar Vlajković, književnik i novinar
• 5. 1. - Juan Carlos I, kralj Španjolske
• 6. 1. - Adriano Celentano, pevač, glumac
• 7. 1. - Amfilohije Radović, mitropolit crnogorsko-primorski († 2020)
• 8. 1. - Atanasije Jevtić, episkop zahumsko-hercegovački († 2021)
• 11. 1. - Vladimir Krpan, pijanist, profesor († 2025)
• 12. 1. - Saša Gruden, glumac i reditelj
• 19. 1. - Marko Culej, prvi varaždinski biskup († 2006.)
• 21. 1. - Wolfman Jack, DJ, glumac († 1995)
• 23. 1. - Miroslav Rankov, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske († 2007)
• 23. 1. - Vladimir Veselica, hrvatski političar i ekonomist († 2013)
• 25. 1. - Vladimir Visocki, sovjetski pevač, glumac († 1980)
• 26. 1. - Zvonimir Majdak, književnik († 2017)
• 26. 1. - Ferdinand Radovan, hrvatski operni pjevač († 2009.)
• 29. 1. - Husein Kurtagić, kompozitor, harmonikaš († 2008)
• 30. 1. - Islam Karimov, predsednik Uzbekistana († 2016)
• 31. 1. - Beatrix, kraljica Nizozemske

Februar/Veljača

• 3. 2. - Dušan Mitević, novinar, direktor RTS († 2003)
• 8. 2. - Lidija Pilipenko, srpska balerina i koreograf († 2020)
• 12. 2. - Judy Blume, spisateljica
• 13. 2. - Oliver Reed, glumac († 1999)
• 23. 2. - Jiří Menzel, režiser, glumac († 2020)

Mart/Ožujak

• 6. 3. - Radmilo Armenulić, teniser i trener
• 8. 3. - Milan Galić, fudbaler († 2014)
• 17. 3. - Rudolf Nurejev, baletski igrač († 1993)
• 24. 3. - David Irving, engleski historičar i poricatelj Holokausta

April/Travanj

• 4. 4. - Melita Bihali, glumica († 2023)
• 8. 4. - Radislav Trkulja, slikar, dir. Muzeja savremene umetnosti u Bg.
• 8. 4. - Kofi Annan, generalni sekretar UN, nobelovac za mir († 2018)
• 9. 4. - Viktor Černomirdin, ruski političar († 2010)
• 15. 4. - Claudia Cardinale, glumica († 2025)
• 18. 4. - Stanko Poklepović, hrvatski nogometni trener († 2018)
• 26. 4. - Božo Biškupić, hrvatski političar
• 26. 4. - Duane Eddy, gitarist († 2024)
• 30. 4. - Dragiša Kalezić, književnik

Maj/Svibanj

• 8. 5. - Jean Giraud, autor stripa, dizajner († 2012)
• 9. 5. - Charles Simić, književnik († 2023)
• 16. 5. - Ivan Sutherland, programer, pionir interneta
• 21. 5. - Anto Gardaš, hrvatski književnik († 2004)
• 22. 5. - Mirjana Marić, modna kreatorka († 2021)
• 24. 5. - Mihajlo Janketić, glumac († 2019)
• 28. 5. - Jerry West, košarkaš, trener, simbol NBA († 2024)

Jun/Juni/Lipanj

• 4. 6. - Slobodan Bukvić, novinar i urednik TV Beograd († 2010)
• 6. 6. - Iva Marjanović, hrvatska glumica
• 10. 6. - Branislav Glumac, književnik
• 16. 6. - Kemal Coco, bosanskohercegovački novinar i književnik
• 20. 6. - Stjepan Šiber, general ARBiH († 2016)
• 28. 6. - Leon Panetta, direktor CIA
• 30. 6. - Mirko Novosel, hrvatski košarkaški trener († 2023)

Jul/Juli/Srpanj

• 2. 7. - David Owen, britanski političar, posrednik u eks-Jugoslaviji
• 4. 7. - Bill Withers, kantautor († 2020)
• 8. 7. - Aleksandar Vasiljević, general JNA, kontraobaveštajac
• 9. 7. - Brian Dennehy, glumac († 2020)
• 17. 7. - Hermann Huppen, stripotvorac († 2026)
• 18. 7. - Radomir Reljić, srpski slikar († 2006)
• 18. 7. - Paul Verhoeven, filmski režiser
• 19. 7. - Vladeta Kandić - Bata Kanda, harmonikaš, pevač
• 20. 7. - Natalie Wood, američka glumica († 1981)
• 20. 7. - Diana Rigg, engleska glumica († 2020)
• 21. 7. - Janet Reno, prva žena državni tužilac SAD († 2016)
• 22. 7. - Terence Stamp, glumac († 2025)
• 26. 7. - Alberto Fujimori, predsednik Perua († 2024)
• 28. 7. - Arsen Dedić, pjevač, muzičar i književnik († 2015)
• 28. 7. - Luis Aragonés, fudbaler, trener († 2014)
• 30. 7. - Zoran Hristić, kompozitor († 2019)
• 31. 7. - Anđelko Runjić, hrvatski političar († 2015)

Avgust/August/Kolovoz

• 3. 8. - Terry Wogan, RTV novinar BBC-ja († 2016)
• 6. 8. - August Kovačević, hrvatski jezikoslovac, akademik HAZU
• 8. 8. - Otto Rehhagel, fudbaler, trener
• 9. 8. - Leonid Kučma, predsednik Ukrajine
• 9. 8. - Rod Laver, australski tenisač
• 11. 8. - Ante Kostelić, hrvatski skijaški trener
• 22. 8. - Fedor Kritovac, hrvatski arhitekt i kritičar († 2011.)
• 25. 8. - Frederick Forsyth, pisac († 2025)
• 29. 8. - Dragan Kolundžija, književnik († 2020)
• 29. 8. - Elliott Gould, glumac

Septembar/Rujan

• 5. 9. - Milan Mandarić, biznismen u fudbalu († 2025)
• 13. 9. - Alek Vukadinović, pesnik
• 19. 9. - Gordan Mihić, književnik, reditelj († 2019)
• 23. 9. - Romy Schneider, glumica († 1982)
• 24. 9. - Marin Hraste, dekan FKIT, akademik HAZU († 2023)
• 28. 9.. - Ljubo Stipišić, hrvatski glazbenik, skladatelj i folklorist († 2011.)
• 28. 9. - Ben E. King, soul i R&B pevač († 2015)
• 30. 9. - Ljubomir Madžar, ekonomista

Oktobar/Listopad

• 3. 10. - Tereza Kesovija, hrvatska pjevačica
• 3. 10. - Eddie Cochran, rockabilly muzičar († 1960)
• 5. 10. - Tomislav Babić, hrvatski filozof apsurda
• 9. 10. - Heinz Fischer, predsednik Austrije
• 10. 10. - Oleg Gordijevski, hladnoratovski dvostruki agent († 2025)
• 12. 10. - Milutin Popović Zahar, violinista, kompozitor
• 14. 10. - Farah Pahlavi, iranska carica
• 17. 10. - Evel Knievel, "nebojša", zabavljač († 2007)
• 22. 10. - Derek Jacobi, engleski glumac
• 22. 10. - Christopher Lloyd, glumac
• 28. 10. - Ljubiša Jeremić, književnik i teoretičar
• 29. 10. - Momčilo Antonović, slikar i profesor

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Sofija od Grčke, španska kraljica
• 2. 11. - Pat Buchanan, američki političar
• 5. 11. - Joe Dassin, američko-francuski pjevač († 1980.)
• 5. 11. - Radivoj Korać-Žućko, srpski košarkaš († 1969)
• 5. 11. - Milovan Ilić Minimaks, srpski humorista, radio-TV novinar († 2005)
• 6. 11. - Branko Mikasinovich, novinar
• 7. 11. - Dejan Đurović, glumac, voditelj († 2026)
• 8. 11. - Minja Subota, kompozitor, pevač, TV voditelj († 2021)
• 8. 11. - Miraš Dedeić, lider CPC
• 13. 11. - Jean Seberg, glumica († 1979)
• 19. 11. - Ted Turner, medijski magnat, osnivač CNN († 2026)
• 20. 11. - Toma Zdravković, pevač († 1991)
• 21. 11. - Manojlo Vukotić - Manjo, književnik, novinar, direktor "Novosti"
• 29. 11. - Mirko Đorđević, književnik, verski analitičar († 2014)

Decembar/Studeni

• 9. 12. - Zehra Deović, pjevačica sevdalinki († 2015)
• 16. 12. - Vera Čukić, srpska glumica
• 16. 12. - Liv Ullmann, glumica
• 19. 12. - Vasilije Tapušković, publicista, novinar, preds. AKUD "Krsmanović" († 2007)
• 19. 12. - Vasilije Kačavenda, episkop zvorničko-tuzlanski
• 22. 12. - Ljiljana Pavić, scenaristkinja († 2026)
• 23. 12. - Bob Kahn, pionir interneta
• 26. 12. - Mirko Kovač, književnik († 2013)
• 29. 12. - Jon Voight, glumac
• 30. 12. - Ljiljana Molnar Talajić, operna umjetnica († 2007)

Kroz godinu

• Uglješa Uzelac, gradonačelnik Sarajeva († 1997)
• Slobodan Pavlović (privrednik), graditelj Slobomira i Pavlovića mosta († 2021)
• Ivan Čolović, etnolog, antropolog
• Zvonimir Milčec, književnik
• Trivo Inđić, sociolog, političar

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 15. 1. - Tomislav Maretić, gramatičar, leksikograf (* 1854)
• 19. 1. - Branislav Nušić, srpski književnik i satiričar (* 1864.)
• 21. 1. - Georges Méliès, pionir filma (* 1861)
• 21. 1. - Rudolf Kolarić Kišur, književnik (* 1882)
• 7. 2. - Harvey Samuel Firestone, proizvođač auto-guma (* 1868)
• 11. 2. - Ante Pavelić (stariji), hrvatski političar (* 1869)
• 13. 2. - Momčilo Nastasijević, pesnik (* 1894)
• 1. 3. - Gabriele D'Annunzio, italijanski književnik i političar (* 1863)
• 13. 3. - Clarence Darrow, američki pravnik (* 1857)
• 15. 3. - Nikolaj Buharin, bivši član Politbiroa boljševičke partije, žrtva čistke (* 1888)
• 15. 3. - Aleksej Rikov, bivši premijer SSSR, žrtva čistke (* 1881)
• 15. 3. - Genrih Jagoda, bivši direktor NKVD, žrtva čistke (* 1891)
• 15. 3. - Kamilo Horvatin, bivši član CK KPJ, žrtva čistke (* 1896.)
• 28. 3. - Džemaludin Čaušević, bivši reis-ul-ulema (* 1870)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 3. 4. - Marko Nešić, kompozitor, tamburaš (* 1873)
• 7. 4. - Suzanne Valadon, slikarka i model (* 1865)
• 12. 4. - Fjodor Šaljapin, operski pevač (* 1873)
• 15. 4. - César Vallejo, peruanski pesnik († 1891)
• april - Filip Filipović, rukovodilac KPJ, žrtva čistke (* 1878)
• 25. 4. - Živko Pavlović, srpski general i vojni pisac (* 1871)
• 27. 4. - Edmund Husserl, njemački filozof (* 1859.)
• 4. 5. - Kanō Jigorō, osnivač džudoa (* 1860)
• 7. 5. - Octavian Goga, rumunski književnik i bivši premijer (* 1881)
• 16. 5. - Dragutin Vladisavljević, lekar, književnik, prevodilac (* 1875)
• 29. 5. - Friedrich Salomon Krauss, seksolog, etnograf (* 1859)
• 15. 6. - Ernst Ludwig Kirchner, slikar (* 1880)
• 23. 6. - Cecilia Bowes-Lyon, grofica od Strathmora i Kinghorna, baka Elizabete II (* 1862)
• 27. 6. - Dragutin Brahm, planinar (* 1909)
• 30. 6. - Milan Rakić, srpski pisac i diplomata (* 1876)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 4. 7. - Otto Bauer, austrijski političar (* 1881)
• 4. 7. - Suzanne Lenglen, francuska teniserka (* 1899)
• 12. 7. - Mihailo Isailović, pozorišni glumac i reditelj (* 1870)
• 14. 7. - Artur Keršner, član KPJ, španski borac (* 1912)
• 17. 7. - Robert Wiene, filmski režiser (* 1873)
• 18. 7. - Marija od Edinburga, majka kraljice Marije (* 1875)
• 25. 7. - Franz I, knez Lihtenštajna (* 1853)
• 28. 7. - Marija Golubović-Cvetić, glumica (* 1846)
• 29. 7. - Draga Spasić, operska pevačica i poz. glumica (* 1876)
• 29. 7. - Boris Šumjacki, filmski radnik, žrtva čistke (* 1886)
• 7. 8. - Konstantin Stanislavski, ruski kazališni glumac, režiser i teatrolog (* 1863.)
• 12. 8. - Đoko Kovačević, član KPJ, španski borac (* 1912)
• 16. 8. - Andrej Hlinka, slovački svećenik i političar (* 1864)
• 16. 8. - Robert Johnson, blues kantautor i gitarista (* 1911)
• 29. 8. - Béla Kun, mađarski komunistički političar (* 1886)
• 15. 9. - Thomas Wolfe, američki književnik (* 1900.)
• 21. 9. - Ivana Brlić-Mažuranić, hrvatska književnica (* 1874.)
• 29. 9. - Alfred Krauss, austrougarski general (* 1862)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 2. 10. - Alexandru Averescu, maršal Rumunije, bivši premijer (* 1859)
• 5. 10. - Faustina Kowalska, katolička svetica (* 1905)
• 7. 10. - Stjepan Ištvanek, učesnik Oktobarske revolucije, žrtva čistke (* 1895)
• 13. 10. - E. C. Segar, tvorac Popaja (* 1894)
• 17. 10. - Karl Kautsky, novinar, filozof-marksista (* 1854)
• 19. 10. - Arsen Karađorđević, brat Petra I, otac kneza Pavla (* 1859)
• 19. 10. - Đorđe Genčić, industrijalac, političar (* 1861)
• 24. 10. - Ernst Barlach, njemački kipar i književnik (* 1870.)
• 9. 11. - Ernst vom Rath, nemački diplomata (* 1909)
• 10. 11. - Mustafa Kemal Atatürk, otac moderne Turske (* 1881)
• 11. 11. - Vasilije Popović, mitropolit banjalučko-bihaćki (* 1860)
• 14. 11. - Hans Christian Gram, bakteriolog (* 1853)
• 17. 11. - Ante Trumbić, hrvatski političar (* 1864)
• 30. 11. - Corneliu Zelea Codreanu, rumunski fašista, vođa Gvozdene garde (* 1899)
• 15. 12. - Valerij Čkalov, sovjetski probni pilot (* 1904)
• decembar? - Stanko Dragić, rukovodilac KPJ, žrtva čistke (* 1898)
• 24. 12. - Bruno Taut, nemački arhitekta, urbanista (* 1880)
• 25. 12. - Karel Čapek, češki književnik (* 1890.)
• 27. 12. - Emile Vandervelde, bivši predsednik Radničko-socijalističke internacionale (* 1866)
• 28. 12. - Florence Lawrence, "prva filmska zvezda" (* 1886)

Kroz godinu

• Lotika Cilermajer, uzor Lotike iz "Na Drini ćuprija" (* 1860)
• Ivan Matuzović, učesnik Oktobarske revolucije, žrtva čistke (* 1886)
• Radomir Vujović, rukovodilac KPJ, žrtva čistke (* 1895)
• Đuro Cvijić, rukovodilac KPJ, žrtva čistke (* 1896)
• Pavle Janićijević, komunista, žrtva čistke (* 1898)
• Nikola Kotur, rukovodilac KPJ, žrtva čistke (* 1899)
• Antun Mavrak, rukovodilac KPJ, žrtva čistke (* 1899)
• Nikola Orovčanac, komunista, žrtva čistke (* 1903)
• Stjepan Cvijić, rukovodilac KPJ, žrtva čistke (* 1905)
• Zvonimir Cerić, član KPJ, španski borac (* 1910)

Nobelova nagrada za 1938. godinu

• Fizika: Enrico Fermi (demonstracije postojanja novih radioaktivnih elemenata proizvedenih neutronskom iradijacijom i za povezano otkriće nuklearnih reakcija izazvanih sporim neutronima)
• Kemija: Richard Kuhn (rad na karotenoidima i vitaminima [konkretno B2 i B6])
• Fiziologija i medicina: Corneille Heymans (otkriće uloge koju igraju sinusni i aortički mehanizmi u regulaciji respiracije)
• Književnost: Pearl S. Buck (za njene bogate i zaista epske opise seoskog života u Kini i za njena biografska remek-dela)
• Mir: Nansenov međunarodni ured za izbjeglice

Vanjske veze

• Chronology 1938 Arhivirano 2019-06-08 na Wayback Machine-u, University of Indiana
• Religion: Reheaded Arhivirano 2010-11-26 na Wayback Machine-u, Time od 21. 3. 1938. (o izboru patrijarha Gavrila)
• YUGOSLAVIA: Optimist No. 1 Arhivirano 2010-11-26 na Wayback Machine-u, Time od 21. 3. 1938. (Stojadinovićev optimizam)
• Foreign News: Funk's Finance Arhivirano 2010-11-26 na Wayback Machine-u, Time od 31. oktobra 1938. (nemačka ekonomska politika)
• YUGOSLAVIA: Trustee Arhivirano 2010-08-26 na Wayback Machine-u, Time od 12. dec. 1938. (o položaju Jugoslavije)
• Letters, Dec. 19, 1938, Time (Pismo jednog Jevrejina iz Starog Bečeja)