1910.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1880-e  1890-e  1900-e  – 1910-e –  1920-e  1930-e  1940-e
Godine:	1907 1908 1909 – 1910 – 1911 1912 1913

1910.. po kalendarima

Gregorijanski	1910.. (MCMX)
Ab urbe condita	2663.
Islamski	1327–1329.
Iranski	1288–1289.
Hebrejski	5670–5671.
Bizantski	7418–7419.
Koptski	1626–1627.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1965–1966.
• Shaka Samvat	1832–1833.
• Kali Yuga	5011–5012.
Kineski
• Kontinualno	4546–4547.
• 60 godina	Yang Metal Pas (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11910.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1910 (MCMX) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u petak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

Događaji

Januar/Siječanj

• januar - Prvi zvanični popis stanovništva u Crnoj Gori - 222.015 stanovnika.
• 1. 1. - Radnici u Bosni i Hercegovini dobili zdravstveno osiguranje.
• 1. 1. - U Győru izlaze hrvatske "Naše novine" (do 1922).
• 4. 1. - Muhammad Da’ud Murra ibn Yusuf, bivši vladar Wadaia, masakrirao francuske trupe na čelu sa kap. Fiegenschuhom u Darfuru.
• 7. 1. - Kontroverza Pinchot–Ballinger: predsednik Taft otpustio direktora šumarija Gifforda Pinchota zbog njegove kritike ministra unutrašnjih poslova Richarda Ballingera - progresivni republikanci na čelu sa Rooseveltom su ljuti, što vodi rascepu u stranci i Wilsonovom izboru 1912.
• 7. 1. - Hubert Latham leti avionom na visini od 1.100 metara, u julu će ostvariti još jedan rekord, na 1.384 metra.
• 7 - 9. 1. - U Beogradu održana prva konferencija socijaldemokratskih partija Balkana, protive se nacionalizmu i militarizmu.
• 8. 1. - Ugovor iz Punahe: Britanska Indija garantuje nezavisnost Butana uz preuzimanje njegovih međunarodnih odnosa.
• 13. 1. - Emitovan je prvi radio-prenos opere, uživo iz njujorškog „Metropolitena“: Leonkavalovi „Pajaci“ i Mascagnijeva „Kavalerija rustikana“.
• 15. 1. - Od četiri francuske kolonije osnovana Francuska Ekvatorijalna Afrika (do 1958).
• januar - U Wyomingu završena brana Shoshone, kasnije brana Buffalo Bill, sa 99 metara tada najviša brana na svetu.
• januar - Britanski brod Loodiana nestao na Indijskom okeanu sa 175 putnika i članova posade.
• 16. 1. - Otvoren "Apolo", prvi bioskop u Novom Sadu.
• 17. 1. - Károly Khuen-Héderváry ponovo na čelu mađarske vlade (do 1912).
• 17. 1. - Velika januarska kometa ili Dnevna kometa je u perihelu, možda najsjajnija u 20. veku (vidljiva je i u Beogradu narednih dana).

Potopljena metro stanica u Parizu

• 19. 1. - U Carigradu izgorela sultanova palata Çırağan, u kojoj su odnedavno održavana zasedanja parlamenta (razrez za opravku je narednih dana uveden [i] u Novopazarskom sandžaku, gde je već veliki poreski teret).
• 21. 1. - Sena se izliva i izaziva Veliku poplavu u Parizu - najviši vodostaj je 28. januara.
• 21. 1. - Adolf Loos u predavanju prvi put izlaže "Ornament i zločin". Ove godine je završio "Kuću bez obrva" (→ Bečka moderna).
• 25. 1. - Sporazum bana Tomašića i Hrvatsko-srpske koalicije (objavljen pola godine kasnije): proširenje izbornog reda u Hrvatskoj i donošenje nove "željezničarske pragmatike", bez uredbe o madžarskom službenom jeziku. Osuđeni na prošlogodišnjem Veleizdajničkom procesu biće oslobođeni.
• 31. 1. - Muslimanska napredna stranka Ademage Mešića menja ime u Muslimanska samostalna stranka i privremeno se udaljava od hrvatstva.

Februar/Veljača

Ban Nikola Tomašić

• 2. 2. - Izbori u ruskoj Finskoj: relativna većina za socijaldemokrate.
• 2. 2. - U Aberdeen, Washington uhapšen serijski ubica Billy Gohl, odgovoran za možda preko stotinu ubistava, uglavnom mornara.
• 3. 2. - Lav Tolstoj izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.
• 5. 2. - Nikola Tomašić novi hrvatski ban (do 1912).
• 10. 2. - Izbori u UK daju blokirani parlament, liberalni premijer H. H. Asquith ima samo dva glasa više od koalicije konzervativaca i unionista, podržavaju ga irski nacionalisti i laburisti (aktuelna je ustavna kriza, nastala kada je Dom lordova odbacio "Narodni budžet").
• 10. 2. - Podvala na Dreadnoughtu: grupa šaljivdžija, među njima i buduća Virginia Woolf, obišla brod HMS Dreadnought prerušena u "abisinskog princa" i njegovu pratnju.
• 10. 2. - Francuski brod Général Chanzy potonuo na stenama Minorke, 156 mrtvih.
• 12. 2. - Kineska ekspedicija na Tibet: Lhasa je zauzeta a Dalaj Lama beži u Britansku Indiju (do početka 1913).
• 19. 2. - Otvoren stadion Old Trafford.
• 20. 2. - Proglašen Zemaljski statut - ustav Bosne i Hercegovine - ustanovljen Bosanski sabor ograničenih prava, koji je na konfesionalnoj i socijalnoj osnovi bio organizovan na po tri kurije; vrhovna uprava su i dalje Zajedničko ministarstvo finansija AU i činovnička Zemaljska vlada.
• 20. 2. - Ustreljen egipatski premijer Boutros Ghali (deda budućeg generalnog sekretara UN), umire sledećeg dana.
• 23. 2. - Nekoliko oficira osnovalo u beogradskoj "Moskvi" Srpski olimpijski klub.

Mart/Ožujak

Bečka moderna: Loosova "Kuća bez obrva"

• 1. 3. - Lavina u mestu Wellington, Washington bacila vozove iz depoa u dolinu - sa 96 mrtvih, najgora lavina u SAD. Samo tri dana kasnije se događa najgora kanadska lavina, u mestu Rogers Pass, British Columbia, sa 63 mrtvih.
• 3. 3. - BiH: carevo pismo zajedničkom ministru finansija Burijanu - rešavanju agrarnog pitanja da se pristupi dobrovoljnim otkupom.
• 7. 3. - Osnovan grad Hollandia - danas Jayapura, glavni grad indonežanske Papue.
• 10. 3. - U Denveru osnovana Shwayder Trunk Manufacturing Company, kasnije Samsonite.
• 12. 3. - Smatra se da je Florence Lawrence postala prva filmska zvezda nakon što je prekinuta praksa da se ne objavljuju imena glumaca. Zapravo, najveća filmska zvezda ove godine postaje Max Linder.
• 14. 3. - Lakeview Gusher u Kaliforniji je najveći "gejzir" nafte u istoriji SAD, za 18 meseci je isteklo devet miliona barela, većinom neiskorišćenih.
• mart - Srpski kralj Petar I u poseti Rusiji, praćen predsednikom vlade Pašićem i ministrom ino. poslova Milovanovićem (oslonac na Rusiju u stvaranju Balkanskog saveza).

National Museum of Natural History

• 17. 3. - Otvorena zgrada Smithsonianovog Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Washingtonu, DC.
• 18. 3. - Nakon dvije godine otvoren Hrvatski sabor, sutradan za predsjednika izabran Bogdan Medaković, vođa Srpske samostalne stranke.
• 18. 3. - Rusija i Austrougarska obnovile pune diplomatske odnose.
• 18. 3. - Prikazana prva filmska adaptacija Frankensteina.
• 24. 3. - Umro barski nadbiskup Šimun Milinović, naslijediće ga Nikola Dobrečić (do 1955).
• 27. 3. - Požar na igranci u mestu Ököritófülpös na severoistoku dan. Mađarske, poginulo 312 ljudi.
• 29. 3. - Otvoren Oceanografski muzej u Monaku.
• 31. 3. (18. 3. po j.k.) - Vaseljenska patrijaršija izabrala jeromonaha Varnavu Rosića za veleško-debarskog vladiku (do 1920).

April/Travanj

Oceanografski muzej u Monaku

• 2. 4. - Kralj Petar u Sofiji, dva dana kasnije u Carigradu.
• 6. 4. - Osnovano Srpsko geografsko društvo u Beogradu.
• 7. 4. - Hrvatski katolički pokret: u Zagrebu osnovan Hrvatski katolički narodni savez.
• 7. 4. - Porinut nemački brod SMS Moltke, prvi iz svoje klase bojnih krstaša.
• 10. 4. (28. 3. po j.k.) - Opštinski izbori u Srbiji. Uveče u Rožini kod Prokuplja, učitelj i pandur bacili bombu u krčmu u kojoj su se veselili pobednici - trojica mrtvih (pandur osuđen na smrt 7/20. decembra).
• 11. 4. (29. 3. po j.k.) - Kralj Petar, premijer Pašić i ministar Milovanović posetili Hilandar.
• 14. 4. - Bečki Arbeiter-Zeitung izveštava o tajnom sporazumu za finansiranje gradnje bojnih brodova klase Tegetthoff, odgovora na italijanski Dante Alighieri, čija je gradnja u toku. Do kraja godine počinje gradnja Viribus Unitisa i Tegetthoffa, kao i tri italijanska bojna broda klase Conte di Cavour.
• 15. 4. - Popis stanovništva u SAD: 92,2 miliona stanovnika (+21% za deset godina). Tri grada imaju više od milion stanovnika: New York (4,8 M), Chicago (2,2 M) i Philadelphia (1,5 M).
• april - Princ Aleksandar Karađorđević leteo avionom u Parizu (prvi Srbin).
• 19. 4. - Poplave u Srbiji, najviše pogođen Kragujevac.

Halejeva kometa

• 20. 4. - Halejeva kometa u perihelu, vidljiva je do kraja maja.
• 22. 4. - Mile Starčević, vođa Stranke prava, na plenarnoj sjednici Hrvatskog sabora razotkrio političku pozadinu Veleizdajničkog procesa, učešće bivšeg načelnika vlade Izidora Kršnjavog u sastavljanju optužnice.
• 23. 4. - 1. 11. - Univerzalna izložba u Briselu.
• april-jun - Albanski ustanak na Kosovu, iniciran uvođenjem novih poreza (Malisorske bune 1910, 1911.).
• 28. 4. - Britanski Dom lordova konačno odobrio "Narodni budžet" kojim su predviđeni porezi na zemlju i visoke prihode bogatih radi finansiranja socijale.
• 30. 4. - Albanski pobunjenici poraženi u Kačaničkoj klisuri.

Maj/Svibanj

• 4. 5. - Jak zemljotres u Kostarici, 700 mrtvih (grad Cartago).

George V

• 6. 5. - Umro britanski kralj Edward VII., nasleđuje ga sin George V (do 1936).
• 15. 5. (2. 5. po j.k.) - Prva zemaljska lakoatletska utakmica u trčanju, od Obrenovca do beogradskog Košutnjaka - daleka preteča Beogradskog maratona.
• maj - Izbori za Srpski narodno-crkveni sabor u Hrvatskoj, pobedili samostalci (prekinuta radikalska prevlast).
• svibanj - Na naknadnim izborima za Hrvatski sabor izabran Antun Radić, treći zastupnik HPSS.
• 18. 5. - Ruski logičar Nikolaj Vasiljev predstavio nearistotelovsku logiku.
• 18. 5. - Halejeva kometa najbliža planeti Zemlji, koja je prošla kroz njen rep.
• 18 - 28. 5. - Izbori za Bosanski sabor.
• 19. 5. - Francuska i Osmansko carstvo potpisale konvenciju o granici između Tunisa i dan. Libije.

Devet suverena u Windsoru

• 20. 5. - Poslednje veliko okupljanje evropskih monarha na sahrani Edwarda VII - stiglo je osam suverena i šest prestolonaslednika.
• 20. 5. - Veleizdajnički incident ili Kōtoku: japanska policija ušla u trag anarhističko-socijalističkoj zaveri za carevo ubistvo.
• 22. 5. - Objavljeno zatvaranje srpskih škola na prostoru Raško-prizrenske mitropolije, jer mitropolit Nićifor ne želi podnositi učiteljske diplome vlastima na overu (srpska vlada se ne slaže s njim).
• 26. 5. - Francuska podmornica Pluviôse se sudarila s brodom u La Manšu i potonula sa 27 članova posade (izvađena i vraćena u službu).
• 28. 5. - Hrvatski sabor donio zakon o izbornoj reformi.
• 31. 5. - Južnoafrička Unija nastala spajanjem četiri britanske kolonije - Rt dobre nade, Natal i bivše burske republike Transvaal i Oranje. Prvi premijer je Louis Botha (do 1919).

Jun/Juni/Lipanj

† Bogdan Žerajić

• 1. 6. - Scottova Ekspedicija Terra Nova kreće ka Južnom polu; samo dva dana kasnije kreće i Roald Amundsen.
• 1 - 10. 6. - Izbori za Ugarski sabor, pobeda vladine liste (na njoj je izabrano i devet Srba, nijedan opozicioni).
• 4. 6. - Pobuna majanskih Indijanaca u Valladolidu na Jukatanu - "prva iskra Meksičke revolucije".
• 10. 6. - Pablo Iglesias Posse je prvi socijalistički član parlamenta u Španiji.
• 13. 6. - Nikola Pašić podnosio ostavku, dobija novi mandat.
• 13/14. 6. - Najmanje 30 mrtvih u Svilajncu od izlivene Resave, mesto razoreno; poplave i u Stigu i Ćupriji. Ovog meseca stotine ljudi su stradale od poplava i u Mađarskoj i drugde u centralnoj Evropi.
• 15. 6. - Otvaranje Bosanskog Sabora. Bogdan Žerajić pokušao atentat na gen. Marijana Varešanina, poglavara austrougarske BiH, nakon čega je izvršio samoubistvo.
• 17. 6. - Aurel Vlaicu leteo kod Bukurešta avionom sopstvene izrade.
• 19. 6. - DELAG-ov dirižabl Deutschland započeo prvu vazdušnu putničku liniju (samo devet dana kasnije se slupao usled jakog vetra).

Replika Penkalinog aviona kojim je pilotirao Dragutin Novak

• 23. 6. - Dragutin Novak izveo prvi let u Hrvatskoj, avionom konstruktora Slavoljuba Penkale.
• 24. 6. - U Milanu osnovana Anonima Lombarda Fabbrica Autombili - Alfa Romeo.
• 25. 6. - Premijera baleta "Žar-ptica" Igora Stravinskog u Parizu.
• 26. 6. - Meksički predsednik Porfirio Díaz reizabran šesti put, navodno pobedivši Francisca Madera koji je u zatvoru od 6. juna - veliki gnev u zemlji.
• 30. 6. (17. 6. po j.k.) - Ruskim zakonom praktično ukinuta autonomija Finske.

Jul/Juli/Srpanj

• 4. 7. - Bokserski šampion i crnac Jack Johnson porazio Jamesa J. Jeffriesa - rasni neredi širom SAD, u mnogim mestima zabranjeno prikazivanje snimka borbe.
• 4. 7. - Rusko-japanski sporazum: javno, saradnja u vezi mandžurskih železnica; tajno, nemešanje u zone uticaja.
• 8. 7. - Indijski nacionalista Vinayak Damodar Savarkar nakratko pobegao u Marseju sa broda kojim su ga Britanci sprovodili u Indiju. Spor oko izručenja će doći pred Stalni sud međunarodne arbitracije (sproveden je u Indiju 1911. i osuđen na 50 godina zatvora).
• 8. 7. - Početak performansa?: Filippo Tommaso Marinetti bacao letke protiv tradicionalne Venecije. Ove godine pokretu futurizma su se priključili slikari Umberto Boccioni, Carlo Carrà i Luigi Russolo.
• 12. 7. (29. 6. po j.k.) - Objavljen Zakon o radnjama, koji predstavlja prvo radničko zakonodavstvo u Srbiji - ukinut esnafski sistem, radno vreme ograničeno na 10 sati (+2 po potrebi).
• 15. 7. - Sastanak delegacije Hrvatskog sabora u Pešti - ban Tomašić odbija neke njihove zahteve i podnosi ostavku (Franjo Josip je nije prihvatio - kraj pakta sa hs. koalicijom).
• 23. 7. - Tornado kod Milana odneo 36 života, dan nakon što je u nekoliko tornada na zapadu Nemačke stradalo 12 ljudi.
• 27. 7. - Zaključen novi srpsko-austrougarski trgovinski ugovor - manje svežeg mesa iz Srbije, veće carine za AU industrijsku robu (stupa na snagu 24. 1. 1911.).
• jul - Nemiri kmetova oko Bosanske Gradiške zbog plaćanja trećine, šire se u Posavinu i Bosansku krajinu.
• 26. 7. - Albanski ustanak: osmanske snage Šefket Turgut-paše ušle u Skadar.
• 29. 7. - Raniji četnički vojvoda Gligor Sokolović ubijen blizu rodnog sela Nebregova u Makedoniji.
• 31. 7. - Hawley Harvey Crippen uhapšen u Kvebeku, uz pomoć radio veze, kuda je pobegao brodom iz Londona, zbog ubistva svoje žene (obešen u novembru).

Avgust/August/Kolovoz

• 5. 8. - Poplava u Tokiju, stradalo preko 1.000 ljudi.
• 6. 8. - Porinuta britanska bojna krstarica HMS Lion, prva iz svoje klase.
• 8. 8. - U Grbavcima kod B. Gradiške se obavezali da neće davati hak (trećinu) posednicima.
• 11. 8. - U Buenos Airesu izglasano osnivanje Pan-američke unije (od 1948. Organizacija Američkih Država).
• 13. 8. (31. 7. po j.k.) - Crnogorski emigrant major Nikola Mitrović smrtno ranjen u Skoplju.
• avgust - Osmanlije ugušile Hauransku pobunu Druza u Siriji.
• 16. 8. - Čileanski predsednik Pedro Montt umro tek što je stigao u Nemačku na lečenje. Ministar un. poslova Elías Fernández Albano postaje v.d. predsednika, umire već 6. septembra nakon što se prehladio na Monttovoj sahrani.
• 18. 8. - Osamdeseti rođendan Franje Josipa.
• 20. 8. - Nikaragvanski predsednik José Madriz dao ostavku, priznajući poraz od pobunjenika i američke intervencije - predvodnik pobune gen. Juan José Estrada će 30. 8. preuzeti predsedništvo (do 1911).
• 20 - 21. 8. - Najveći požar u istoriji SAD, izgorelo 12.100 kv.km u državama Washington, Idaho i Montana, 87 poginulih, uglavnom vatrogasaca.

Na dan proglašenja Kraljevine Crne Gore

• 22. 8. - Ban Tomašić raspustio Hrvatski sabor zbog sukoba sa Hs. koalicijom, izbori u listopadu.
• 22. 8. - Turgut-paša odlazi iz Skadra u Solun, usput će razoružati stanovništvo u Debru.
• 27. 8. - Na drugoj socijalističkoj ženskoj konferenciji u Kopenhagenu Clara Zetkin predlaže uvođenje nekog dana žena.
• 27. 8. (ili u listopadu?) - Hrvatska pučka napredna stranka i Hrvatska stranka prava se udružuju u Hrvatsku samostalnu stranku - uz Srpsku samostalnu stranku nositeljica Hrvatsko-srpske koalicije.
• 28. 8. (15. 8. po j.k., Velika Gospojina) - Nikola I. Petrović Njegoš proglasio Crnu Goru kraljevinom.
• avgust - Car Franjo Josif sprečio sedmi reizbor ljubljanskog gradonačelnika Ivana Hribara (krive ga zbog antinemačkih demonstracija 1908).
• 28. 8. - 3. 9. - Osmi kongres Druge Internacionale održan u Kopenhagenu.
• 29. 8. - Korejsko Carstvo izgubilo svu nezavisnost i postalo japanska teritorija pod nazivom Chosen. Japanski rezident Masatake Terauchi postaje prvi guverner.

Septembar/Rujan

Japansko carstvo

• 1. 9. - Papa Pio X. uveo motu proprio Sacrorum antistitum, poznatiji kao Antimodernistička prisega: svještenici katoličke crkve moraju položiti zakletvu protiv modernizma u crkvi (ukinuto 1967).
• 1 - 3. 9. - Juan Bielovucic (Ivan Bjelovučić) leteo od Pariza do Bordoa u četiri etape za šest sati i 15 minuta.
• 5. 9. - Marie Curie objavila francuskoj akademiji da je pronašla način izolovanja radijuma. Ove godine je definisana i jedinica radioaktivnosti kiri (van SI).
• septembar - Seljački "štrajk" se proširio Bosanskom krajinom.
• rujan - Čista stranka prava pristupa Hrvatskoj kršćansko-socijalnoj stranci prava (predsj. Aleksandar Horvat).
• 12. 9. - Praizvedba Simfonije broj 8 Gustava Mahlera u Minhenu (poznata i kao Simfonija Hiljade).
• 12. 9. - Osmansko carstvo nabavilo od Nemačke prve bojne brodove: Kurfürst Friedrich Wilhelm i Weissenburg postaju Barbaros Hayreddin odn. Turgut Reis.
• 12. 9. (kalendar?) - Prvi zbor žena socijaldemokrata u Beogradu.
• 16. 9. - Ole Evinrude prijavio patent za vanbrodski motor.
• 16. 9. - Zakonom uvedena australska funta kao nacionalna valuta, umjesto lokalnih i privatnih emisija (od 1966. australijski dolar).
• 19. 9. (6. 9. po j.k.) - Češki pilot Rudolf Simon izveo prvi avionski let u Beogradu, na Banjičkom polju; na sutrašnjem letu se slupao.
• 20. 9. - Porinut francuski putnički brod SS France.
• 23. 9. - Peruanac Jorge Chávez je preleteo Alpe, ali je smrtno povređen na sletanju.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Eksplozija tempirane bombe i požar od gasnih instalacija odnose 21 život u zgradi Los Angeles Timesa.
• 1. 10.? - Sukob vojske i kmetova kod Rudanke, blizu Doboja (gušenje pokreta silom do kraja meseca).
• 1. 10. - 8. 11. - Na Jesenjem salonu u Parizu izložena Metzingerova kubistička slika Nu à la cheminée. Drugi kubisti koji izlažu ove godine na pariskim salonima su Henri Le Fauconnier, Robert Delaunay i Fernand Léger, u pokretu su i Pablo Picasso i Georges Braque.
• 3. 10. - U Kini se prvi put sastao carski senat (polovinu članova izabrale provincijske skupštine a drugu polovinu regent Zaifeng, princ Chun. Rok za izabrani parlament i pisani ustav će biti pomeren sa 1916. na 1913.
• oktobar - Prestolonaslednik Aleksandar boluje od teškog trbušnog tifusa.

Stara i nova zastava Portugala

• 5. 10. - Revolucija u Portugalu, zbačen kralj Manuel II, početak Prve Portugalske republike. Kuća Bragança je vladala Portugalom od 1640. Prva republika traje do 1926, sa osam predsednika i 45 vlada.
• 5. 10. - Francisco Madero pobegao u Teksas, sastavlja Plan iz San Luis Potosija koji poziva na pobunu protiv Diaza, počevši od 20. novembra.
• 6. 10. - Elefterios Venizelos prvi put postao predsednik grčke vlade (sedam mandata 1910-15, 1915, 1917-20, 1924, 1928-32, 1932, 1933).
• 7. 10. - U Švajcarskoj, zemlji porekla, zabranjen apsint (do 2005).
• 12. 10. - Umro bokokotorski episkop Dositej Jović, naslediće ga Vladimir Boberić (1911-18).
• 12. 10. - Roque Sáenz Peña novi predsednik Argentine (do 1914).
• 14. i 16. 10. - Kubanski uragan, napravivši petlju, dva puta zakačio zapad Kube, zatim nastavio prema Floridi - preko 100 mrtvih i velika materijalna šteta.
• 15. 10. - Walter Wellman i pet članova posade pokušali da prelete Atlantik dirižablom America - jedan brod ih je spasao tri dana kasnije.
• 15. 10. - Porinut Kawachi, prvi japanski drednot.
• 16. 10. - Ivan Sarić leteo avionom "Sarić 1" u Subotici.
• 18. 10. - Objavljen Forsterov roman Howards End.
• 18. 10. - Na mikronezijskom ostrvu Pohnpei izbija pobuna protiv nemačke vlasti (→ Nemačka Nova Gvineja), umiren u februaru.
• 20. 10. - Porinut RMS Olympic, najveći putnički brod do 1912.
• 23. 10. - U listu "Branik", Žarko Ognjanović objavio prvu filmsku kritiku kod nas.
• 23. 10. - Umro kralj Sijama Chulalongkorn, nasleđuje ga Vajiravudh Rama VI (do 1925).
• 27. 10. - Švajcarac Robert Victor Neher sa saradnicima prijavio patent za aluminijumsku foliju.
• 27. 10. - Dawsonov pakt: američki službenici preuzimaju upravu nad nikaragvanskim državnim finansijama.
• 28. 10. - Izbori za hrvatski Sabor: Hrvatsko-srpska koalicija 35, vlada (ban Nikola Tomašić) 18, frankovci 15, starčevićevci 9, seljačka stranka (Radić) 9, srpski radikali 1 i Frano Supilo (nezavisan) 1.
• 29. 10. - U Palestini osnovan prvi kibuc - Degania Alef, južno od Galilejskog jezera.
• oktobar? - Tomáš Masaryk u Beogradu, gde otkriva da su falsifikati iz Fridjungovog procesa stvoreni u tamošnjem austrougarskom poslanstvu (sekretar poslanstva, kap. Viktor fon Sventohovski; umešani i "Vladimir Vasić" - Mladen Sergijan i grof Forgač).
• 30. 10. - Pogrom u Širazu, izazvan krvnom klevetom: ubijeno 12 Jevreja a ostalih 6.000 ostalo bez imovine.
• jesen - U Mandžuriji počinje epidemija pulmonarne kuge - traje do februara, stradalo je 43.000 ljudi (→ Treća pandemija kuge).

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Počeo štrajk rudara u Tonypandyju, Vels, koji će prerasti u nerede - sekretar unutrašnjih poslova Winston Churchill će odobriti upotrebu vojske za smirivanje 8. novembra.
• 1. 11. - U Barceloni osnovana Confederación Nacional del Trabajo (CNT), savez anarhosindikalnih sindikata.
• 4. 11. - Ruski car Nikolaj stigao u Potsdam, razgovara se o Iranu i Bagdadskoj železnici.
• 5. 11. - Izložba postimpresionista u Londonu.
• 6. 11. - U sudaru sa parobrodom u La Manšu stradao jedrenjak Preußen sa pet jarbola.
• 9. 11. - Bitka kod Dorotéa u Čadu: Francuzi su poraženi od naroda Masalit, poginuo je potpukovnik Henri Moll, ali i sultan Tadž ed Din.
• 10. 11. - Osnovano Društvo za srpski jezik i književnost.
• 13 - 14. 11. - Penanška konferencija Sun Yat-senovog tajnog društva Tongmenghui: sakupljanje sredstava i planiranje pobune protiv ćingovske vlasti u Kantonu sledećeg aprila.

Eugene Burton Ely poleće s ratnog broda

• 14. 11. - Eugene Burton Ely prvi poleteo sa broda.
• 15. 11. - Maršal Hermes da Fonseca je novi predsednik Brazila (do 1914).
• 17. 11. - Tajni vojni sporazum Crne Gore i Rusije: Rusija će opremiti crnogorsku vojsku a Crna Gora neće ništa preduzimati bez znanja Rusije (Crna Gora se nije pridržavala ove obaveze 1912).
• 18. 11. - Vlasti u Puebli, Meksiko, otkrile da Aquiles Serdán sprema pobunu (zakazanu za 20. novembar), u neredima ubijeno stotinak ljudi.
• 18. 11. - Sukobi na demonstracijama sifražetkinja u Londonu, nakon što parlament nije prihvatio predlog reforme.
• 20. 11. - Madero odlaže početak revolucije jer ga je u zemlji dočekalo svega desetak pristalica.
• 22. 11. - Pobuna biča: pretešno crni brazilski mornari se pobunili zbog kažnjavanja bičevanjem.
• 27. 11. - U New Yorku otvorena Pennsylvania Station.

Decembar/Prosinac

Etno-lingvistička karta Austro-Ugarske

• 3. 12. - Otvoren Salon automobila u Parizu na kome je Georges Claude prikazao neonsku rasvetu.
• 8. 12. - Umro Paškal Buconjić, rezidencijalni biskup Mostarsko-duvanjske biskupije, naslijediće ga Alojzije Mišić (1912-1942).
• decembar - Uglavnom završena Gaudíjeva Casa Milà u Barceloni, poznata i kao "Kamenolom".
• 18. 12. - 2. 1. - Rus Boris Maslenikov izveo nekoliko letova u Beogradu.
• 19. 12. - Završeni izbori u UK, drugi ove godine (sledeći tek 1918): Asquithovi liberali imaju samo jedan mandat više od Balfourovih konzervativaca, podržavaju ih irski nacionalisti i laburisti.
• 19. 12. - Umro splitsko-makarski nadbiskup Filip Frano Nakić, naslijediće ga Antun Đivoje (1911-17).
• 21. 12. - Rudarska katastrofa u jami Pretorija blizu Manchestera u Engleskoj - poginula 344 rudara.
• 22. 12. - Tramvajski promet u Dubrovniku: pušten u pogon s dvije linije (obustavljen 1970).
• 25. 12. (12. 12. po j.k.) - Demonstracije socijalista u Beogradu protiv zakona o štampi.
• 31. 12. - Prema popisu, Austro-Ugarska ima 51,39 miliona stanovnika, od čega srpskohrvatskim govori 4,38 miliona (8,52%). U Bosni i Hercegovini: 1.898.044 stanovnika, 43,49 % pravoslavaca, 32,25 % muslimana. U Hrvatskoj-Slavoniji 62,5 % govori hrvatski, 24,6 % srpski, 5% njemački, 4,1 % mađarski.
• 31. 12. - Popis stanovništva Kraljevine Srbije: 2,9 miliona stanovnika, prema 2,5 miliona pre 10 godina.

Kroz godinu

"Turska u Evropi i Balkan"

• Art nouveau izlazi iz mode, naslediće ga Art déco odn. Ekspresionistička arhitektura.
• 1910-11 - U Makedoniju i druge turske teritorije iselilo se 27.859 bh. muslimana; u Albaniji ne pozdravljaju njihovo doseljavanje jer "mnogo jačaju religiozno-fanatični elemenat u zemlji".
• U Srbiji završena pruga od Stalaća do Kraljeva.
• Osnovana Francusko-srpska banka a.d. Beograd.
• Dimitrije Branković na čelu Eparhije dalmatinske nakon Nikodima Milaša (do 1920).
• Crnogorski perper: zlatni od 10 i 20 i srebrni od 2.
• Objavljen romam "Nečista krv" Bore Stankovića.
• Austrougarska ima 51,4 miliona stanovnika; Osmansko carstvo 20,9; Rumunija 7; Bugarska 4,3; Srbija 2,9; Crna Gora 0,2.
• Robert W. Wood objavio infracrvene fotografije.

Rođenja

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 3. 1. - John Sturges, filmski režiser († 1992)
• 23. 1. - Django Reinhardt, belgijski jazz muzičar († 1953)
• 27. 1. - Edvard Kardelj, slovenski i jugoslavenski političar († 1979)
• 13. 2. - William Shockley, fizičar, nobelovac († 1989)
• 24. 2. - Henrik Fingerhut, spiker AD Radio Beograd († 1941)
• 1. 3. - David Niven, glumac († 1983)
• 9. 3. - Samuel Barber, američki kompozitor
• 14. 3. - Branko Žeželj, građevinski inženjer, akademik († 1995)
• 23. 3. - Akira Kurosawa, veliki japanski filmski režiser († 1998)
• 29. 3. - Dido Kvaternik, zapovjednik Ustaške nadzorne službe († 1962)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 8. 4. - Svetislav Stefanović Ćeća, savezni sekretar za unutrašnje poslove FNRJ († 1980)
• 23. 4. - Isidor Baruh, narodni heroj († 1941)
• 26. 4. - Mehmed Meša Selimović, bosanski književnik († 1982)
• 27. 4. - Šukrija Pandžo, bosanskohercegovački književnik († 1984)
• 12. 5. - Karlo Bulić, hrvatski glumac († 1986)
• 23. 5. - Artie Shaw, klarinetista, lider benda († 2004)
• 23. 5. - Miladin Popović, narodni heroj († 1945)
• 3. 6. - Paulette Goddard, glumica († 1990)
• 3. 6. - Krsto Popivoda, narodni heroj († 1988)
• 6. 6. - Slavko Munćan, narodni heroj († 1941)
• 11. 6. - Jacques-Yves Cousteau, francuski istraživač mora († 1997)
• 15. 6. - Suleiman Frangieh, predsednik Libana († 1992)
• 22. 6. - Konrad Zuse, konstruktor kompjutera († 1995)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 4. 7. - Gloria Stuart, američka glumica († 2010)
• 15. 7. - Aleksandar Tirnanić, fudbaler i selektor († 1992)
• 14. 7. - William Hanna, svjetski poznati animator († 2001)
• 30. 7. - Edgar de Evia, meksičko-američki fotograf.
• 1. 8. - Bojan Stupica, reditelj, arhitekta, dramaturg... († 1970)
• 4. 8. - Žorž Skrigin, filmski reditelj i snimatelj († 1997)
• 9. 8. - Dragoljub Aleksić, akrobata († 1985)
• 13. 8. - Veljko Dugošević, narodni heroj († 1941)
• 20. 8. - Eero Saarinen, arhitekta i dizajner († 1961)
• 23. 8. - Giuseppe Meazza, fudbaler († 1979)
• 26. 8. - Majka Tereza, časna sestra i humanitarka, nobelovka za mir i svetica († 1997)
• 2. 9. - Skender Kulenović, bosanski književnik († 1978)
• 19. 9. - Margaret Lindsay, američka glumica
• 22. 9. - György Faludy, mađarski pisac, pesnik i prevodilac

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 1. 10. - Bonnie Parker, odmetnica († 1934)
• 18. 10. - Vojislav Vučković, kompozitor, muzikolog i dirigent († 1942)
• 19. 10. - Subrahmanyan Chandrasekhar, astrofizičar, nobelovac († 1995)
• 2. 11. - Bogdan Čiplić, književnik i dramaturg († 1989)
• 7. 11. - Svetolik Lazarević, predsednik Vrhovnog suda NR Srbije († 1964)
• 16. 11. - Božidar Bećarević, šef antikomunističke policije († 1950)
• 19. 11. - Adrian Conan Doyle, engleski književnik († 1970)
• 16. 12. - Stanojlo Rajičić, kompozitor, srpski akademik († 2000)
• 19. 12. - Jean Genet, književnik († 1986)
• 24. 12. - Fritz Leiber, američki pisac

Kroz godinu

• Stanislav Sremčević, narodni heroj († 1943)
• Michel Aflaq, sirijski politički teoretičar († 1989)

Smrti

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

• 4. 1. - Léon Delagrange, avijatičar (* 1872)
• 5. 1. - Léon Walras, ekonomista (* 1834)
• 27. 1. - Thomas Crapper, proizvođač sanitarija (* 1836)
• 3. 2. - Ljubomir Klerić, matematičar, profesor, ministar, akademik (* 1844)
• 14. 2. - Giovanni Passannante, anarhista, atentator (* 1849)
• 21. 2. - Boutros Ghali, egipatski premijer (* 1846)
• 23. 2. - Vera Komisarževskaja, glumica (* 1864)
• 10. 3. - Karl Lueger, gradonačelnik Beča (* 1844)
• 20. 3. - Félix Nadar, fotograf (* 1820)
• 24. 3. - Šimun Milinović, barski nadbiskup (* 1835)
• 26. 3. - An Jung-geun, korejski nacionalista, atentator (* 1879)
• 26. 3. - Leposava Mijušković, književnica, socijalistkinja (* 1882)
• 18. 4. - Aleksandar Mašin, srpski pukovnik, bivši ministar (* 1857)
• 21. 4. - Mark Twain, književnik (* 1835)
• 22. 4. - Vinko Milić, bivši gradonačelnik Splita, publicist (* 1833)
• 6. 5. - Edward VII od Ujedinjenog Kraljevstva (* 1841)
• 17. 5. - Dimitrije Putniković, pedagog (* 1859)
• 27. 5. - Robert Koch, lekar, nobelovac (* 1843)
• 29. 5. - Milij Balakirev, ruski kompozitor (* 1837)
• 5. 6. - O. Henry, književnik (* 1862)
• 15. 6. - Bogdan Žerajić, revolucionarni omladinac, atentator (* 1886)
• 28. 6. - Petar Ubavkić, rodonačelnik srpskog vajarstva (* 1852)
• 30. 6. - Ivan Trnski, hrvatski književnik (* 1819.)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

• 4. 7. - Giovanni Schiaparelli, astronom (* 1835)
• 10. 7. - Johann Gottfried Galle, astronom (* 1812)
• 12. 7. - Charles Rolls, engleski proizvođač automobila i pilot. (* 1877)
• 14. 7. - Marius Petipa, baletski igrač, koreograf, pedagog (* 1818)
• 29. 7. - Gligor Sokolović, četnički vojvoda u Makedoniji (* 1870)
• 13. 8. - Florence Nightingale, medicinska sestra (* 1820)
• 23. 8. - Teodor Georgiević, političar (* 1849)
• 30. 8. - Gligor Sokolović, četnički vojvoda (* 1872)
• 8. 8. - Janko Polić Kamov, hrvatski pjesnik, pripovjedač i dramatičar
• 13. 8. - Florence Nightingale, britanska bolničarka i humanitarna radnica
• 2. 9. - Henri Rousseau, slikar (* 1844)
• 7. 9. - William Holman Hunt, slikar (* 1827)
• 12. 10. - Dositej Jović, bokokotorski vladika (* 1856)
• 19. 10. - Luigi Lucheni, anarhista, atentator (* 1873)
• 23. 10. - Chulalongkorn, kralj Tajlanda (* 1853)
• 30. 10. - Henry Dunant, osnivač Crvenog krsta, prvi nobelovac za mir (* 1828)
• 16. 11. - Ivan Kozarac, književnik (* 1885)
• 20. 11. - Lav Tolstoj, ruski književnik (* 1828)
• 23. 11. - Hawley Harvey Crippen, ubica (* 1862)
• 3. 12. - Mary Baker Eddy, osnivačica Hrišćanske nauke (* 1821)
• 8. 12. - Paškal Buconjić, rezidencijalni biskup Mostarsko-duvanjske biskupije (* 1834)
• 9. 12. - Laza Kostić, srpski pesnik (* 1841)
• 19. 12. - Filip Frano Nakić, splitski biskup (* 1837)
• 19. 12. - Golub Babić, harambaša i vojvoda (* 1824)

Kroz godinu

• Ali-beg Firdus, bosanskohercegovački političar
• Lazar Sočica, prvak hercegovačkog ustanka (* 1838)
• Mijajlo Vučinić, crnogorski vojvoda, guverner (* 1834)
• Novak Ramov Jovović, crnogorski brigadni barjaktar (* 1834)
• Katarina Konstantinović, unuka Jevrema Obrenovića (* 1848)
• Aleksandar Mašin, srpski pukovnik (* 1857)

Nobelove nagrade

• Fizika: Johannes Diderik van der Waals, Holandija (jednadžba stanja plinova i tekućina)
• Kemija: Otto Wallach, Njemačka (pionirski rad u oblasti alicikličnih spojeva)
• Fiziologija i medicina: Albrecht Kossel, Njemačka (određenje kemijskog sastava nukleinskih kiselina)
• Književnost: Paul Heyse, Njemačka (umjetnički dar prožet idealizmom... duga karijera lirskog pjesnika, dramskog pisca, novelista i pisca kratkih priča)
• Mir: Permanent International Peace Bureau

Literatura

---

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar