1893

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1870-е 1880-е 1890-е 1900-е 1910-е
Године:	1890 1891 1892 1893 1894 1895 1896
1893 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1893. је била проста година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар — Француска званично анектира острво Кергелен у јужном Индијском океану, као и острва Амстердам и Сен Пол.
• 8. јануар — Шкотска експедиција китоловаца открива острво Данди близу Антарктика.
• 17. јануар — Краљевина Хаваји: Комитет безбедности, састављен од западњака, свргава краљицу Лилиуокалани уз помоћ америчких маринаца и морнара - следеће године је проглашена република, коју су Сједињене Државе анектирале 1898.
• 20. јануар — Масакр у Калтавутуру: војска убија 13 сељака који су симболично окупирали земљу близу Палерма, Сицилија.
• 20. јануар — На предавању у Краљевском институту у Лондону, британски физичар и хемичар Џејмс Дјуар демонстрирао је посуду коју је изумео за складиштење течних гасова.
• јануар — Бивши краљ Милан и Наталија се састају у Бијарицу.

Фебруар

• 1. фебруар — Томас Алва Едисон завршава изградњу првог филмског студија на свету - „Црна Марија“ у Вест Оринџу, Њу Џерзи.
• 2. фебруар — Тони Шруф организује прве скијашке трке у Централној Европи у Мирцушлагу.
• 12. фебруар — Етиопски цар Менелик II одриче се Вушалског споразума са Италијом из 1889. године, којим је у италијанској верзији Италија добила протекторат над Етиопијом.
• 15. фебруар — У Будимпешти почињу да излазе телефонске новине „Телефон Хирмондо“.
• Фебруар — Путничко-теретни пароброд „СС Нароник“ нестаје у Атлантику, 74 мртвих.
• 23. фебруар — Рудолф Дизел добија патент у Немачкој за дизел мотор.
• 24. фебруар — У Пули је основано Друштво Светог Ћирила и Методија за Истру.
• 28. фебруар — Поринут је УСС Индијана, први бојни брод Америчке морнарице (у служби 1895-1903, 1906-14 и 1917-19).

Март

• 2. март — Архијерејски сабор поништава закон о разводу Милана и Наталије из 1888. године.
• 4. март — Гровер Кливленд је инаугурисан за 24. председника САД.
• 4. март — Крвопролиће у Горачићима у Драгачеву, након што је либерална влада покушала да преузме општину од радикала - десетак мртвих у војној интервенцији.
• 4. март — Гровер Кливленд почиње свој други, неузастопни, мандат председника САД.
• 9. март — Избори у Србији: НРС поново има већину, либерали мало иза, напредњаци далеко иза.
• 10. март — Обала Слоноваче постаје француска колонија (до 1960).
• 13. март — Отворен је луксузни њујоршки хотел Валдорф-Асторија (прва зграда).
• 20. март — Чувени криминалац Адам Ворт осуђен је у Белгији на седам година (пуштен на слободу 1897).

Април

• 1. април — Уведено средњоевропско време у Немачкој.
• 6. април — Састаје се новоизабрани српски парламент - радикали и прогресивци одлазе, либерали граде већину.
• 6. април — У Солт Лејк Ситију, Јута, посвећен је храм Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.
• 8. април — Јак земљотрес у долини Ресаве, близу Свилајнца.
• 12. април — Немачка Југозападна Африка: Курт фон Франсоа са немачким и локалним снагама напада краља Хендрика Витбоија у Хорнкранцу, жене и деца су убијени.
• 13. април — Дворски пуч: Краљ Александар Обреновић, уз помоћ војске, прогласио се пунолетним и свргнуо регентство и владу; парламент је распуштен. Нову владу формирао је радикал Лазар Докић (председник Државног савета и бивши краљев тутор).
• 17. април — Крвопролиће у Монсу, Белгија, током генералног штрајка; парламент касније одобрава опште право гласа за мушкарце.
• 19. април — Одлучено је да се одржи уметничка изложба у Венецији, прво Венецијанско бијенале 1895. године.
• 18. април — Српска петиција Покрајинској влади Босне и Херцеговине против наредбе из '92 о именовању учитеља уз одобрење власти не успева.

• 30. април — Почели су радови на изградњи првог железничког моста преко Оба; овај датум се званично сматра датумом оснивања града Новониколајевска, сада Новосибирска.

Мај

• 1. мај — Масовне демонстрације широм Аустро-Угарске где српске и друге словенске мањине захтевају опште право гласа на изборима.
• 1. мај — Светска изложба 1893. године, позната и као Светска колумбијска изложба, отвара се за јавност у Чикагу, Илиноис. Никола Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје.
• 5. мај — Паника 1893: крах берзе и почетак економске депресије у Сједињеним америчким државама.
• 20. мај — У Никарагви, Либерална странка се побунила против конзервативног режима Роберта Сакасе.

Јун

• 15. јун — Избори у Немачкој, највише гласова за социјалдемократе, али због изборног закона они су тек четврта странка у Рајхстагу.
• 17. јун — Почиње златна грозница на југозападу Аустралије, основан је град Калгурли.
• 22. јун — Током маневара код Либана, британски бојни брод ХМС Викторија потонуо је након судара са бојним бродом ХМС Кампердаун, усмртивши 358 људи, укључујући контраадмирала Џорџа Трајона. Џон Џелико, касније командант британске морнарице, преживео је.
• 29 - 30. јун — Одржана је бициклистичка трка Беч-Берлин.

Јул

• 1. јул — Председник САД Кливленд покреће тајну операцију, како би се спречило погоршање економске депресије и због сталне борбе за укидање Закона о куповини сребра, што је резултирало смањењем златних резерви.
• 3. јул — Почињу студентски немири у Паризу, ред ће морати да успоставе војска и нови полицијски префект Луј Лепин.
• 6. јул — Принц Џорџ, војвода од Јорка, касније Џорџ V, краљ Уједињеног Краљевства, жени се Мери од Тека (краљевски пар 1910-36).
• 11. јул — Микимото Кокичи успева да произведе хемисферичне бисере (сферични бисери у комерцијално значајним количинама тек 1920-их).
• 11. јул — Либерална револуција у Никарагви, Хосе Сантос Селаја долази на власт (до 1909), конзервативци поражени до краја месеца.
• 12. јул — Историчар Фредерик Џексон Тарнер одржао је предавање у Чикагу на тему „Значај границе у америчкој историји“: теза о граници као средству обликовања америчке демократије.
• 20. јул — Пожар у руднику Сењ убио је целу смену рудара, 28 до 30 људи - Свети Прокопије ће касније бити рударска слава.
• 20. јул — Са топовима упереним ка великој палати у Бангкоку, Французи су послали ултиматум Сијаму, након чега је уследила блокада обале.
• 25. јул — Званично је отворен Коринтски канал који спаја Коринтски залив и Егејско море - ширина је мала, постоје велики проблеми са клизиштима, каналисаним ветром и плимним струјама, па је саобраћај много мањи него што се очекивало.
• 28. јул — Радикална грађанска унија се побунила у Аргентини, коју је у Буенос Ајресу предводио Иполито Иригојен - револуција траје у две фазе до октобра, угушена од стране владе.

Август

• 2. август — Краљ Александар Обреновић издао је Указ о реорганизацији Војске Србије, којим је у сваку дивизију уведена авијацијска јединица (данас Дан авијације Војске Србије).
• 6 - 13. август — У Цириху је одржан трећи конгрес Друге интернационале, анархисти су искључени са конгреса.
• 14. август — У Паризу су прописане прве регистарске таблице на свету.
• 15. август — Ибадан у Нигерији постао је британски протекторат.
• 16. август — Српска скупштина поднела је тужбу Државном суду против министара бивше либералне владе Јована Авакумовића.
• 16 - 17. август — Масакр над Италијанима у Ег-Мортесу на југу Француске - спор око посла претворио се у нереде у којима је погинуло најмање осам Италијана.
• 19. август — Златибор постао туристичко одмаралиште.
• 27. август — Ураган погодио подручје Морских острва близу Саване, Џорџија, усмртивши 1.000 - 2.000 људи.
• 29. август — Патентиран рајсфершлус.
• 31. август — Владимир Иљич Уљанов се сели у Санкт Петербург где се придружио марксистичкој револуционарној ћелији.

Септембар

• 1. септембар — Закон о влади Ирске (Други закон о самоуправи) усвојен је тесном већином у Доњем дому британског парламента, да би 8. септембра био поражен у Дому лордова.
• 3. септембар — Законодавни избори у Француској, опортунистички републиканци Казимир-Перијеа задржавају највећи број мандата (премијер 1893-94, председник 1894-95).
• 7. септембар — Краљ Александар Обреновић полаже венац на Карађорђев гроб.
• 7. септембар — Руски монитор „Русалка“ потонуо је са 177 чланова посаде у Финском заливу.
• 8. септембар — Папина енциклика Laetitiae sanctae о побожности према бројаници.
• 9. септембар — Естер Кливленд је прво дете рођено у Белој кући.
• 11. септембар — Краљ Александар се састаје са бившим краљем Миланом у Абацији (Опатији).
• 11 - 27. септембар — У Чикагу је одржан Парламент светских религија, на којем је забележен хиндуистички монах Свами Вивекананда.
• 19. септембар — Нови Зеланд уводи опште право гласа за жене.
• 21. септембар — Браћа Дурјеа возе први аутомобил на бензински погон у САД, у Спрингфилду, Масачусетс, а касније оснивају прву компанију у САД за производњу таквих возила, Дурјеа Мотор Вегон Компани.

Октобар

• 3. октобар — Берберски ратници нападају шпанску ексклаву Мелилу, започињући Маргаљски рат (тј. Прву кампању код Мелиле).
• 3. октобар — Потписан је Француско-сијамски споразум, Сијамци пристају на све француске захтеве, Лаос постаје део Француске Индокине (до 1945. или 1953. године).
• 6. октобар — Прва јавна електрана у Србији пуштена је у рад на београдском Дорћолу (данас Дан Електропривреде Србије).
• 1март —29. октобар — Руска флота посећује француску луку Тулон.
• 15. октобар — отворена је основна школа у Сирчи
• 23. октобар — У Солуну је основана Унутрашња македонска револуционарна организација (ВМРО), први председник Централног комитета је Христо Татарчев.
• 25. октобар — Почиње Први Матабелски рат у Родезији (Зимбабве): 1.500 Матабелских ратника покошено је митраљезом Максим.
• 28. октобар — Девет дана пре смрти, Петар Иљич Чајковски диригује премијером своје Шесте симфоније, Патетичне.

Новембар

• 2. новембар — Лобенгула, краљ Ндебелеа (Матабелеа), дигао је у ваздух складишта муниције како би га Британци заробили, уништавајући град Булавајо.
• 3. новембар — Пожар и експлозија на броду Кабо Мачичако код Сантандера, 590 мртвих.
• 7. новембар — Анархиста баца две бомбе на позориште Лисеу у Барселони, око двадесет мртвих (одмазда за погубљење неуспелог атентата на генерала Арсенија Мартинеза-Кампоса Антона).
• 7. новембар — Женско право гласа подржано референдумом у Колораду.
• 11. новембар — Аустријски премијер Едуард Тафе приморан да поднесе оставку због предлога за изборну реформу (и спора око увођења словенског језика у цељске школе) - наследио га је кнез Алфред III цу Виндиш-Грец (до 1895).
• 12. новембар — Дирандова линија: Британски дипломата Мортимер Диран и авганистански емир Абдур Рахман Кан договорили су се о разграничењу Авганистана и Британске Индије.
• 18. новембар — Папина енциклика Providentissimus Deus о проучавању Библије.

Децембар

• 2. децембар — У Москви се отвара ГУМ, Главни универзални часопис.
• 5. децембар — Нова српска влада: генерал, „дворски“ радикал, Сава Грујић замењује Лазара Докића (радикали су желели Пашића). Никола Пашић побеђује Лазара Докића у Радикалној странци (избегава се раскол).
• 9. децембар — Анархиста Огист Вајан баца бомбу у француском парламенту, 20 посланика лакше повређено - два дана касније усвојен је први од Закона о слободи говора, којим је ограничена слобода говора.

• 15. децембар — Франческо Криспи поново премијер Италије (до 1896) након што је Ђовани Ђолити био приморан да поднесе оставку; ситуација наСицилија је на ивици побуне .

• 24. децембар — Либерал Поликарпо Бониља проглашава се председником Хондураса - Либерали улазе у Тегусигалпу следећег фебруара.
• 27. децембар — Нови закон о Народној банци Србије, предвиђа се нова новчаница од 20 динара са златном подлогом.
• 27. децембар — Француско-руски савез: војна конвенција ратификована разменом писама између две владе.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1893.

Јануар

• 12. јануар — Херман Геринг, немачки пилот и политичар
• 12. јануар — Алфред Розенберг, немачки политичар и расистички теоретичар

Април

• 15. април — Павле Карађорђевић, кнез из династије Карађорђевић (†1976).
• 20. април — Харолд Лојд, амерички глумац
• 27. април — Драгољуб Михаиловић, армијски генерал и Начелник штаба Југословенске војске у Отаџбини.(†1946).
• 29. април — Харолд Клејтон Јури, амерички физикални хемичар
• 30. април — Јоахим фон Рибентроп, немачки политичар

Мај

• 3. мај — Константин Гамсахурдија, грузински писац и јавна личност

Јун

• 4. јун — Арманд Калинеску, румунски политичар

Август

• 17. август — Меј Вест, америчка глумица. (†1980).

Септембар

• 7. септембар — Лесли Хор-Белиша, британски политичар
• 14. септембар — Лилијан Гиш, америчка глумица
• 26. септембар — Милош Црњански српски писац

Смрти

Главна категорија: Умрли 1893.

Јануар

• 17. јануар — Радерфорд Б. Хејз, 19. председник САД.

Август

• 6. новембар — Петар Чајковски, руски композитор
• 14. новембар — Милан Кујунџић Абердар, српски филозоф, политичар, песник, министар и академик САНУ-а.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума