Пређи на садржај

Шминкер

С Википедије, слободне енциклопедије
Шминкер
Професионални шминкер при раду
Занимање
Назив занимањаШминкер, сценски маскер (енгл. make-up artist)
Врста занимања
Уметничко и занатско занимање
Подручје рада
Позориште, Филм, Телевизија, Мода
Опис
Поља радаОбликовање карактера, сценска шминка, израда маски, протетика и власуљарство
КвалификацијеСредње или високо стручно образовање за сценску маску и шминку, ликовно образовање
Слични послови
Власуљар, Костимограф, Сценограф

Шминкер (нем. Schminker; енгл. make-up artist), у сценским и аудио-визуелним уметностима познат и као сценски маскер или шминкер-маскер, јесте уметнички и стручни сарадник задужен за визуелно обликовање лица и тела извођача (глумаца, певача, играча и водитеља) у циљу грађења одређеног драмског лика, епохе или естетског захтева продукције.[1]

Шминкерски рад представља спој ликовне уметности, анатомије, занатске вештине и психологије. Шминкер тесно сарађује са редитељем, костимографом, дизајнером светла и директором фотографије, како би изглед лика био у потпуном складу са стилским и визуелним концептом дела.[1]

Области рада и специфичности

[уреди | уреди извор]

Позориште, опера и балет

[уреди | уреди извор]

У сценским уметностима, шминка мора бити прилагођена специфичним условима позорнице:

  • Јака сценска расвета и дистанца: Због удаљености гледалишта и снажних сценских рефлектора који „бришу” црте лица, позоришна шминка захтева изражајно контурисање, пренаглашене линије и јак контраст како би се сачувала мимика глумца.[1]
  • Сценска трансформација: Укључује визуелно старење или подмлађивање глумца, мењање физиономије лица (нос, јагодичне кости) и креирање фантастичних или историјских бића.
  • Власуљарски рад: Често је повезан са радом маскера и обухвата постављање, уклапање и одржавање перика, уметака, брада, бркова и зулуфа израђених од природне или вештачке длаке.[2]
  • Брзе промене: Током извођења представа уживо, шминкер у року од неколико минута (између чинова или сцена) мора у потпуности да измени изглед или шминку извођача у гардероби или у самом пролазу иза кулиса.

Филм и телевизија

[уреди | уреди извор]

За разлику од позоришта, филмска и телевизијска шминка захтева суптилност и високу прецизност због камера високе резолуције (HD и 4K) и крупних планова:

  • Корективна и натурална шминка: Уједначавање тена, уклањање сувишног сјаја (матирање) и постизање природног изгледа пред камерама.
  • Специјални ефекти (SFX маска): Израда тродимензионалних протетских додатака од латекса, силикона или желатина ради веродостојног приказивања рана, ожиљака, опекотина, болести или научнофантастичних бића.

Значајни шминкери и маскери у српском театру и филму

[уреди | уреди извор]

Развој српске сценске маске, власуљарства и филмске шминке везан је за велике националне театре, оперске куће и домаћу кинематографију:

  • Мирјана Ракић: Дугогодишња шминкерка и маскерка чији је уметнички ангажман у Народном позоришту у Београду и Опери и театру Мадленијанум оставио значајан траг на десетинама оперских, балетских и драмских продукција, одржавајући висок ниво визуелне аутентичности историјских и класичних комада.[1]
  • Марко Дукић: Истакнути маскер и власуљар Опере и театра Мадленијанум и Народног позоришта, познат по изради комплексних перика, уметака и сценских трансформација за велике музичко-сценске представе и оперске наслове.[2]
  • Станислава Зарић: Једна од пионирки и најзначајнијих филмских шминкерки југословенске и српске кинематографије, са преко педесет реализованих дугометражних филмова и телевизијских серија.
  • Мирослав Лакобрија: Водећи српски стручњак за специјалне филмске ефекте, протетичку маску и SFX шминку, са запаженим уметничким радом у домаћем и међународном жанровском филму и алтернативном театру.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Јовановић, Рашко В.; Јаћимовић, Мирјана (2013). Лексикон драме и позоришта. Београд: Просвета. ISBN 978-86-07-01999-1. 
  2. ^ а б „Хамлет на сцени и у мајици: Маскер и власуљар Марко Дукић о раду у позоришту”. Вечерње новости. 17. октобар 2021. Приступљено 19. 08. 2026. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јовановић, Рашко В.; Јаћимовић, Мирјана (2013). Лексикон драме и позоришта. Београд: Просвета. ISBN 978-86-07-01999-1.