Независна социјалдемократска партија Немачке

Независна социјалдемократска партија Немачке

*Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands*
Независна социјалдемократска партија Немачке Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands
Основана	6. април 1917; пре 109 година
Распуштена	24. септембар 1922; пре 104 године (већина)
Одвојила се од	СПД
Утопила се у	КПД (већина, 1920) ; СПД (део, 1922)
Новине	Die Freiheit
Број чланова	120,000 (Јануар 1918); 750,000 (Пролеће 1920)
Идеологија	марксизам; пацифизам;
Политичка позиција	левица
Боје	Црвена

Независна социјалдемократска партија Немачке (нем. Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands, USPD) била је левичарска партија у Немачкој за време Немачког Царства и Вајмарске Републике. Основана је 1917. године од стране искључених чланова Социјалдемократске партије Немачке (СПД) који су се сукобили са партијским руководством поводом питања подршке Немачком Царству у Првом светском рату.

Партија је се након завршетка Првог светског рата већински поделила на страну која је пришла Комунистичкчој партији Немачке (КПД) и страну која се вратила у СПД. Остатак крње УСПД која није пришла ни Комунистима ни Социјалдемократама се спојио са Социјалистичком радничком партијом немачке (САПД).

Историја

Оснивање

Иако је Интернационални социјалистички конгрес у Штутгарту 1907. године усвојио резолуцију о анти-милитаризму, СПД је 1914. гласао за ратне кредите, водећи се аргументом да је као партија против агресивних, али не и дефанзивних ратова. (Немачка је сачекала да Русија прва започне мобилизацију пре покретања сопствене, тиме представивши своје учешће у рату као одбрамбено.)^[1]

21. децембра 1915. године, анти-милитаристички настројени чланови СПД у Рајхстагу, парламенту Немачке, гласали су против додатних ратних кредита, што је био први од неколико инцидената који ће довести до коначног раскола између пацифистичке фракције окупљене око Хуга Хаасеа и руководства СПД.

24. марта 1916. године. је Хуго Хаас, који је од 1911 био међу вођама СПД, одржао ватрени говор у коме је захтевао обуставу рата и оптужио владу као одговорну за глад која је захватила Немачку.^[2] Говор је био извикан од стране остатка Рајхстага, а пацифистичка фракција је била натерана да поднесе оставке на својим позицијама унутар СПД.

Не би ли наставила своје деловање унутар парламента, основана је Социјалдемократска радна група. (САГ) Руководство СПД, укључујући Фридрих Еберта страховало је да ће САГ покушати да направи раскол, због чега су чланови САГ-а потпуно искључени из СПД-а 18. јануара 1917. УСПД је основан 6. априла 1917. године, на конференцији у Готи. Хуго Хаас био је изабран за првог вођу партије. Спартакистичка лига се такође утопила у УСПД, али је имала и одређен ниво аутономије. ^[3] СПД је до реинтеграције УСПД-а био често називан ”Већина - Социјалдемократска партија Немачке” (Mehrheits-SPD или МСПД). Луис Зиц, заслужна за интеграцију феминистичког покрета у немачки социјалистички покрет, такође је учествовала је у формирању УСПД-а ^[4]

Након успешног организовања Januarstreik-a јануара 1918. године, у коме су немачки радници захтевали обуставу рата, популарност УСПД је убрзо порасла, и током 1918. године њено чланство се попело на око 120.000 људи. УСПД је постигао договор са СПД-ом при почетку Немачке револуције и постао је део Савета народних посланика, који су водили заједно Еберт и Хаасе. Савет народних посланика је основан 10. новембра 1918. године и био је врховно тело Немачке током транзиције између монархије и републике.

Већ 29. децембра, Хуго Хаасе, Вилхелм Дитман и Емил Барт напустили су Савет након што је СПД интервенцијом војске распустио Народну морнаричку дивизију (Немачки: Volksmarinedivision), која је настала са циљем да подржи владу Фридриха Еберта. Након тога, Спартачка лига се издваја из УСПД-а, спаја се са другим радикалним левичарским групама и оснива Комунистичку партију Немачке.

Развој

На изборима за Националну скупштину 19 јануара 1919. године СПД је однео убедљиву победу са чак 37.9% гласова, док је УСПД добио само 7.6%. Упркос овом неуспеху, инсистирање УСПД-а на власти совјета уместо парламентарног система за који се залагао Еберт је било веома популарно међу радницима и чланством СПД-а. Већ 1920. године УСПД је имао 750.000 чланова, а на изборима 6. јануара 1920. је добио 17.9% гласова, њен најбољи резултат у историји, међуосталом замало иза СПД-а, који је имао 21.7%.

Дебата поводом прикључења Комунистичкој Интернационали

Четири делегата из УСПД (Ернст Даумиг, Артур Криспијен, Валтер Стоекер и Вилхелм Дитман) присуствовали су Другом светском конгресу Комунистичке Интернационале са циљем да расправе са Коминтерном о учешћу у раду саме организације. ^[5] Даумиг и Стоекер су се слагали са захтевима које је поставила Коминтерна а Криспијен и Дитман су им се противили, што је изазвало дебату унутар редова УСПД-а. Део чланства је сматрао да би захтеви и услови Коминтерне ослабили независност партије, остављајући је на милост и немилост директива из Москве. С друге стране, млади чланови попут Ернста Телмана, будућег вођу КПД, сматрали су да би чланство у Коминтерни дало могућност партији да заправо спроведе своје циљеве.

Октобра 1920. године, одржана је партијска конференција у Халеу, где је тачка о прикључењу Коминтерни одобрена са 237 гласова за и 156 гласова против. ^[6] На конференцији су говорили разни водећи марксисти, попут Јулија Мартова, Жана Лонгета и Григорија Зиновјева. УСПД се након ове конференције распао на два дела. Лева фракција УСПД-а, са око 400.000 чланова се спојила са КПД-ом, док је умерена анти-совјетска фракција наставила са радом под истим именом. Георг Ледебур и Артур Криспијен су водили крњу УСПД и почели да се залажу за парламентарни систем у односу на совјетски систем комуниста. УСПД је био међу водећим оснивачима Друге и по Интернационале, која се противила и СПД-у и Бољшевизму.

Утапање у СПД

Како је положај Вајмарске Републике у свом парламентарном облику осигуран, идеолошке разлике између (М)СПД-а и УСПД-а су полако постајале ирелевантне за даљи рад ове две партије. Након убиства Валтера Ратенауа, министра иностраних послова, од стране екстремно-десничарске ”Организације Конзул”, УСПД и СПД су формирали заједничку посланичку групу 14. јула 1922. Два месеца касније, УСПД и СПД су озваничили своје уједињење на заједничком конгресу у Нирнбергу, где је усвојено име Уједињена социјалдемократска партија Немачке (Vereinigte Sozialdemokratische Partei Deustchlands, VSPD). Име је поново скраћено на СПД 1924.

Теодор Либкнехт и Георг Лебедур су се противили уједињењу са СПД-ом, и изашли су на изборе 1928. године под истим именом, где је добила само 0.06% гласова.^[7] што је значило да није ни прешла цензус. 1930. године је имала још мање успеха, и на крају се спојила са САПД-ом.

Резултати на изборима


Година	Вођа	# гласова	%	# посланика	+/–
1919	Хуго Хаасе	2.317.290	7.62	22 / 423	Нова партија
1920	Артур Криспијен	5.046.813	17.90	84 / 459	62
Већина УСПД се сједињује са КПД или СПД
1924, мај	Георг Ледебур Теодор Либкнехт	235,145	0.79	0 / 472	84
1924. децембар		98,842	0.32	0 / 493
1928		20,815 (	0.06	0 / 491
1930		11,690	0.03	0 / 577

Вође УСПД

Април 1917 - Јануар 1919 : Хуго Хаасе и Георг Ледебур
Јануар - Март 1919 : Хуго Хаасе
Март - Новембар 1919 : Хуго Хаасе† и Артур Криспијен
Новембар 1919 : Артур Криспијен
Децембар 1919 - Октобар 1920: Артур Криспијен и Ернст Даумиг
Октобар - Децембар 1920: (Леви УСПД) Ернст Даумиг и Адолф Хофман
Октобар 1920 - Јануар 1922: (Десни УСПД) Артур Криспијен, Георг Ледебур
Јануар 1922 - Септембар 1922: Артур Криспијен, Георг Ледебур, Вилхелм Дитман

Напомене

^ Већина чланства је прешло у Комунистичку Партију, али три четвртине посланика партије је одбило пређе у КПД
^ Део посланика који није прешао у КПД

Референце

^ Robson, Stuart (2007). The First World War (на језику: енглески) (1 изд.). Harrow, England: Pearson Longman. стр. 17—19. ISBN 978-1-4058-2471-2.
^ Verhandlungen des Deutschen Reichstags, 13. Legislaturperiode, 37. Sitzung, Stenogramm
^ Отокар Лубан (2008).
^ Joseph A. Biesinger (1 Јануар 2006)
^ Pierre Broué (2006).
^ Pierre Broué (2006).
^ Labour and Socialist International (1974).

[1] Већина чланства је прешло у Комунистичку Партију, али три четвртине посланика партије је одбило пређе у КПД

[2] Део посланика који није прешао у КПД

[3] Robson, Stuart (2007). The First World War (на језику: енглески) (1 изд.). Harrow, England: Pearson Longman. стр. 17—19. ISBN 978-1-4058-2471-2.

[4] Verhandlungen des Deutschen Reichstags, 13. Legislaturperiode, 37. Sitzung, Stenogramm

[5] Отокар Лубан (2008).

[6] Joseph A. Biesinger (1 Јануар 2006)

[7] Pierre Broué (2006).

[8] Pierre Broué (2006).

[9] Labour and Socialist International (1974).

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF 2
Државне	Немачка Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика IdRef