Кип јединства

Кип јединства је монументална статуа индијског политичара и борца за независност Валабхаја Патела, која се налази на острву Садху Бет, у близини града Кевадије у индијској држави Гуџарат. Смештена је поред бране Сардар Саровар, на реци Нармада. Висока је 182 метра, док њена укупна висина са постољем износи приближно 240 метара, што је чини највишом статуом на свету. Пројекат је направио Нарендра Моди 2010. године, док су грађевински радови започели 2014. године. Статуа је свечано отворена 31. октобра 2018. године, на годишњицу Пателовог рођења.^[1]

Историја

Идеју о изградњи монументалне статуе Валабхаја Патела представио је Нарендра Моди, тадашњи главни министар индијске државе Гуџарат, 2010. године. Пројекат је замишљен као споменик Пателовој улози у борби за независност Индије и у политичком уједињењу земље након стицања независности од Уједињеног Краљевства 1947. године. Пател је био један од водећих индијских политичара у периоду стицања независности и први потпредседник владе независне Индије. ^[1]

Камен темељац положен је 31. октобра 2013. године, на 138. годишњицу Пателовог рођења. Уговор за пројектовање и изградњу статуе додељен је индијској компанији Larsen & Toubro у октобру 2014. године, када су започети и грађевински радови. У пројекту су учествовали вајар Рам В. Сутар, као аутор скулпторског решења, и инжињерски тимови задужени за конструкцију и техничку реализацију. ^[2]

Изградња је завршена 2018. године. Статуу је свечано отворио индијски премијер Нарендра Моди 31. октобра 2018. године, на 143. годишњицу Пателовог рођења. Пројекат је представљен као споменик националном јединству и Пателовом доприносу стварању савремене индијске државе.^[1]

Архитектура и конструкција

Статуа је висока 182 метара, а са постољем достиже приближно 240 метара. Приказује Валабхаја Патела у традиционалној индијској одећи, са рукама спуштеним уз тело и погледом усмереним напред. Приликом обликовања фигуре настојало се да се прикажу његове физичке карактеристике и препознатљив изглед.^[2]^[3]

Унутрашњу носећу конструкцију чине бетонска језгра и челични оквир, док је спољашња површина обложена бронзаним плочама. Конструкција је пројектована тако да поднесе оптерећења изазвана јаким ветровима и сеизмичком активношћу. Положај статуе на острву у реци Нармада представљао је додатни изазов због услова тла и изложености ветру.^[3]

За постављање спољашње облоге коришћен је модуларни систем који је омогућио израду и монтажу делова ван градилишта. Површина статуе подељена је на велике панеле састављене од мањих елемената, који су потом транспортовани до места изградње и постављени на носећу конструкцију. Овакав приступ олакшао је монтажу сложене бронзане облоге и скратио време потребно за извођење радова.^[3]

Пројекат је обухватио и изградњу пратећих објеката за посетиоце, укључујући изложбени простор и садржаје намењене представљању Пателовог живота и историји Индије.^[3]

Туризам

Кип јединства представља једну од туристичких атракција индијске државе Гуџарат. Комплекс обухвата изложбене и музејске просторе, као и видиковац смештен унутар статуе, на висини од приближно 153 метара. Са видиковца се пружа поглед на реку Нармада, брану Сардар Саровар и околни предео.^[1]^[3]

Развој туристичког комплекса подстакао је изградњу додатне инфраструктуре у околини, укључујући приступне путеве и објекте за посетиоце. Пројекат је замишљен као део ширег развоја туризма у овом делу Гуџарата, а статуа је постала препознатљиво обележје региона.^[2]

Критике и спорови

Изградња Кипа јединства изазвала је расправе о оправданости трошкова великих споменичких пројеката и њиховом утицају на локално становништво и животну средину. У академским радовима разматра се политичка симболика статуе, начин представљања индијске националне историје и улога споменика у савременој политичкој култури Индије.^[1]

Поједини аутори указују на то да је истицање Пателове историјске улоге кроз монументални споменик повезано са савременим политичким интерпретацијама индијског националног идентитета. У научном раду Александра Е. Дејвиса и Рут Гембл анализира се начин на који статуа обликује представу о националном јединству, као и њен однос према другим тумачењима историје индијске независности.^[1]

Део критика односио се и на последице изградње туристичке инфраструктуре по аутохтоне заједнице Адиваси у региону. У извештајима и анализама указивано је на спорове око земљишта, права локалних заједница и учешћа становништва у одлучивању о развоју подручја. Ова питања разматрана су и у контексту закона о управљању развојем и туризмом у области Кипа јединства, усвојеног 2019. године. ^[4]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Statue of Unity: All you need to know about the world's 'tallest statue'”. The Hindu (на језику: енглески). 31. 10. 2018.
^ ^а ^б ^в „The Statue of Unity – Michael Graves” (на језику: енглески).
^ ^а ^б ^в ^г ^д „Statue of Unity”. www.arup.com (на језику: енглески).
^ Gujarathi, Aditya (2021-01-27). „How the Act governing the Statue of Unity area violates the Constitution and the PESA Act”. Down To Earth (на језику: енглески).

[:1-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Statue of Unity: All you need to know about the world's 'tallest statue'”. The Hindu (на језику: енглески). 31. 10. 2018.

[:2-2] а ^б ^в „The Statue of Unity – Michael Graves” (на језику: енглески).

[:3-3] а ^б ^в ^г ^д „Statue of Unity”. www.arup.com (на језику: енглески).

[4] Gujarathi, Aditya (2021-01-27). „How the Act governing the Statue of Unity area violates the Constitution and the PESA Act”. Down To Earth (на језику: енглески).

[1]

[2]

[3]

[4]