Пређи на садржај

Воће

С Википедије, слободне енциклопедије
Воће на пијаци у Барселони

Воће су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.[1][2] Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

Значај воћа у исхрани

[уреди | уреди извор]

Основне заједничке одлике воћа су:

Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Николић, Мирослав, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. „во̏ће (во̀ће) с зб. 1. плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени'” 
  2. ^ Vainio, Harri; Bianchini, Franca (2003). Fruit and Vegetables. IARC. стр. 2. ISBN 9283230086. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]