Пређи на садржај

Воук

С Википедије, слободне енциклопедије
Конгресменка Марша Фаџ на скупу на отвореном држи мајицу са натписом Stay Woke испред себе
Америчка конгресменка Марша Фаџ 2018. године.

Воук (енгл. woke; прим. прев. — „пробуђен”) је придев изведен из афроамеричког енглеског језика који се користи од 1930-их или раније за означавање свести о расним предрасудама и дискриминацији, често у фрази остани пробуђен (енгл. енгл. stay woke), забележеној још 1924. године.[1]

Термин је стекао политичке конотације до 1970-их и додатно добио на популарности током 2010-их са хештегом #staywoke. Временом се воук почео користити за означавање шире свести о друштвеним неједнакостима као што су сексизам и ускраћивање ЛГБТ права. Воук се такође користи као скраћеница за неке идеје америчке левице које укључују политику идентитета и социјалну правду, као што су белачка привилегија и репарације за ропство у Сједињеним Државама.[2][3][4]

Током протеста у Фергусону 2014. године, активисти покрета Животи црнаца су важни (енгл. Black Lives Matter, скраћено BLM) који су настојали да подигну свест о полицијским убиствима Афроамериканаца популаризовали су фразу остани пробуђен. Након што се користио на Блек Твитеру, термин воук су све више почели да усвајају бели Американци како би сигнализовали своју подршку прогресивним циљевима. Термин је постао популаран међу миленијалцима и припадницима Генерације З. Како се његова употреба проширила изван Сједињених Држава, Оксфордски речник енглеског језика је од 2016. године забележио употребу речи „вокери” (енгл. wokery) као омаловажавајућу карактеризацију „прогресивних или левичарских ставова или пракси”,[5] и додао реч воук у овом значењу 2017. године.[6]

До 2019. године конзервативци су тај термин увелико почели да користе саркастично као пејоратив, као начин да омаловаже социјално либералне покрете као површан и неискрен перформативни активизам. Средином 2020-их, бројни политички коментатори такође су најавили појаву „воук деснице”, мислећи на присталице десничарских ставова који користе културу отказивања и сличне тактике које користе левичарски активисти за спровођење конзервативних уверења. Термини воуквошинг (енгл. woke-washing) и воук капитализам касније су се појавили како би критиковали предузећа и брендове који користе политички прогресивне поруке ради финансијске добити.

Порекло и употреба

[уреди | уреди извор]

Пробуди се Етиопијо! Пробуди се Африко! Радимо ка једном славном циљу слободне, искупљене и моћне нације. —Маркус Гарви, Филозофија и мишљења (1923)[3][7][8]

У неким варијантама афроамеричког енглеског језика, woke се користи уместо woken, уобичајеног облика партиципа прошлог за глагол wake (пробудити).[9] Ово је довело до употребе речи woke као придева који је еквивалентан речи awake (будан), што је постало општеприхваћено у Сједињеним Државама.[9][10]

Иако није познато када је стање будности први пут употребљено као метафора за политички ангажман и активизам, један рани пример у Сједињеним Државама била је паравојна омладинска организација Вајд авејкс (енгл. Wide Awakes), која је формирана у Хартфорду у Конектикату 1860. године како би подржала републиканског кандидата на председничким изборима 1860. године, Абрахама Линколна. Локални огранци групе брзо су се проширили по северним градовима у наредним месецима и „изазвали масовни ентузијазам народа” око избора. Политичка милитантност групе такође је узнемирила многе јужњаке, који су у Вајд авејксима видели потврду својих страхова од северњачке, републиканске политичке агресије. Подршка укидању ропства међу припадницима групе, као и учешће бројних црнаца на њиховој паради у Масачусетсу, вероватно су допринели таквој анксиозности.[11][12]

20. век

[уреди | уреди извор]
Фолк кантаутор Лид Бели искористио је фразу „остани пробуђен” (енгл. stay woke) на снимку своје песме „Scottsboro Boys” из 1938. године.

Једна од најранијих употреба идеје пробуђености као концепта за црначку политичку свест потекла је од јамајчанског филозофа и друштвеног активисте Маркуса Гарвија,[3] који је 1923. написао: „Пробуди се Етиопијо! Пробуди се Африко!”[3][8] У збирци афоризама објављеној те године, Гарви је проширио метафору: „Пробуди се Етиопијо! Пробуди се Африко! Радимо ка једном славном циљу слободне, искупљене и моћне нације. Нека Африка буде сјајна звезда у сазвежђу нација.”[8][3] Овај осећај је касније поновила певачица Лорин Хил током свог албума уживо из 2002. године MTV Unplugged No. 2.0, где је позвала слушаоце да се „пробуде и побуне”.[13]

Амерички црначки фолк певач и текстописац Хади Ледбетер, познат и као Лид Бели, употребио је израз „остани пробуђен” као део изговореног поговора на снимку своје песме „Scottsboro Boys” из 1938. године, која говори о деветорици црних тинејџера и младића лажно оптужених за силовање две белкиње у Алабами 1931. године. На снимку Лид Бели каже да се састао са адвокатом оптужених и самим младићима, те наводи: „Саветујем свима, будите мало опрезни када пролазите туда (Скотсборо) — најбоље је да останете пробуђени, држите очи отворене.”[3][14] Аџа Романо пише на сајту Вокс да ова употреба одражава „потребу црних Американаца да буду свесни расно мотивисаних претњи и потенцијалних опасности беле Америке”.[3]

До средине 20. века, воук је почео да значи „добро информисан” или „свестан”,[15] посебно у политичком или културном смислу.[9] Оксфордски речник енглеског језика прати најранију такву употребу до чланка из 1962. године у часопису New York Times Magazine под насловом „If You're Woke You Dig It” (срп. Ако си пробуђен, разумеш то) афроамеричког романописца Вилијама Мелвина Келија, који описује присвајање црначког сленга од стране белих битника.[9]

Воук је стекао више политичких конотација до 1971. године када је представа Garvey Lives! аутора Берија Бекама укључила реплику: „Спавао сам цео живот. А сада када ме је господин Гарви пробудио, остаћу пробуђен. И помоћи ћу му да пробуди остале црнце.”[16][17]

2008–2014: Хештег #Staywoke

[уреди | уреди извор]

Током касних 2000-их и раних 2010-их, воук се користио или као израз за буквалну будност или као сленг за сумње у неверство.[3] Ово последње значење употребљено је у песми певача Чајлдиша Гамбина из 2016. године „Redbone”.[18] У првој деценији 21. века, употреба термина воук обухватала је раније значење са додатним смислом да се буде „свестан друштвене и/или расне дискриминације и неправде”.[9]

„Master Teacher”, песма америчке певачице Ерике Баду (на слици 2012. године) из 2008. године, укључивала је израз stay woke.

Ову употребу популаризовала је соул певачица Ерика Баду у својој песми из 2008. године „Master Teacher”,[10][15] кроз рефрен песме „остајем пробуђена” (енгл. I stay woke).[16] Речник Меријам-Вебстер дефинише израз остани пробуђен у песми Ерике Баду као значење: „самосвестан, који преиспитује доминантну парадигму и тежи нечем бољем”; и, иако у контексту песме, још увек није имао специфичну везу са питањима правде, Меријам-Вебстер приписује употребу израза у песми његовој каснијој повезаности са овим питањима.[10][19]

Текстописац Џорџија Ен Малдроу, која је компоновала „Master Teacher” 2005. године, рекла је за Okayplayer да је док је студирала џез на Универзитету у Њујорку научила позив остани пробуђен од харлемске алт саксофонисткиње Лакише Бенџамин, која је користила тај израз у значењу покушаја да „остане пробуђена” због умора или досаде, „говорећи о томе како је покушавала да остане будна — као буквално да се не онесвести”. Из поштовања, Малдроу је маркером написала остани пробуђен на мајици, што је с временом постало сугестивно за ангажовање у процесу потраге за собом.[20]

Хештег „#StayWoke” на плакату током протеста у Минеаполису у децембру 2015. године

Према писању часописа Економист, како је термин воук и хештег #Staywoke почео да се шири на интернету, тај термин је „почео да означава прогресиван поглед на низ питања, као и на расу”.[21] У твиту који спомиње руску феминистичку рок групу Пуси рајот, чије су чланице затворене 2012. године,[22][23] Баду је написала: „Истина не захтева веровање. Останите пробуђени. Пажљиво посматрајте. #FreePussyRiot”.[24][25][26] Ово је цитирано на сајту Know Your Meme као један од првих примера хештега #Staywoke.[27]

2014–2015: Животи црнаца су важни

[уреди | уреди извор]
Протест присталица покрета Животи црнаца су важни 2015. године против полицијске бруталности

Након убиства Мајкла Брауна 2014. године, фразу остани пробуђен користили су активисти покрета Животи црнаца су важни како би подстакли свест о полицијским злоупотребама.[3][28][27] Документарни филм телевизије BET под називом Stay Woke: The Black Lives Matter Movement, који је покрио покрет, емитован је у мају 2016. године.[29] Током деценије 2010-их, реч воук добила је значење „политички и друштвено свестан”[30] међу активистима покрета Животи црнаца су важни.[9][28]

2015–2019: Проширивање употребе

[уреди | уреди извор]

Док се термин воук првобитно односио на питања расних предрасуда и дискриминације које утичу на Афроамериканце, почеле су га користити и друге активистичке групе са различитим циљевима.[4] Иако не постоји јединствена договорена дефиниција овог термина, он се примарно повезује са идејама које укључују идентитет и расу и које промовишу прогресивци, као што је појам белачке привилегије или репарације за ропство Афроамериканаца.[31] Према научници за комуникације Гордани Лазић, воук се односи на „повећану свест о друштвеним неједнакостима и неправдама”.[32] Аџа Романо из Вокса пише да се воук развио у „сажетак левичарске политичке идеологије у једној речи, усредсређен на политику социјалне правде и критичку теорију раса”.[3] Колумниста Дејвид Брукс написао је 2017. да „бити 'воук' значи бити радикално свестан и оправдано параноичан. То значи бити упознат са трулежом која прожима структуре моћи.”[33] Социолошкиња Марсилијена Морган супротставља воук са изразом кул у контексту очувања достојанства суоченог са друштвеном неправдом: „Док је кул празног значења и интерпретације и не показује никакву посебну свест, 'воук' је експлицитан и директан када су у питању неправда, расизам, сексизам итд.”[2]

Термин воук постао је све чешћи на Блек Твитеру, заједници афроамеричких корисника друштвене мреже Твитер.[18] Андре Брок, професор црначких дигиталних студија на Технолошком институту Џорџије, сугерисао је да се овај термин показао популарним на Твитеру јер је његова краткоћа одговарала ограничењу платформе од 140 карактера.[18] Према речима Чарлса Пулијам-Мура, термин је почео да прелази у општу употребу на интернету већ 2015. године.[34] Фраза остани пробуђен (енгл. stay woke) постала је интернет мим,[19] а претраге за реч воук на Гуглу нагло су порасле 2015. године.[4]

Жена огрнута заставом дугиних боја која носи сунчане наочаре стоји леђима окренута камери и држи ручно исписан знак на ком пише: „I [симбол срца] Naps But I Stay Woke”
Демонстранткиња на догађају Марш жена у Мизули у Монтани.

Термин је стекао популарност услед све већег заокрета улево по разним питањима међу америчком левицом; ово је делимично била реакција на десничарску политику америчког председника Доналда Трампа, који је изабран 2016. године, али и на растућу свест о размерама историјске дискриминације са којом су се суочавали Афроамериканци.[35] Према Перију Бејкону Млађем, идеје које су постале повезане са „воук” покретом укључују одбацивање америчке изузетности; веровање да Сједињене Државе никада нису биле права демократија; да обојени људи пате од системског и институционалног расизма; да бели Американци имају белачку привилегију; да Афроамериканци заслужују репарације за ропство и пост-робовласничку дискриминацију; да су разлике међу расним групама, на пример у одређеним професијама или индустријама, аутоматски доказ дискриминације; да су агенције за спровођење закона у САД осмишљене тако да дискриминишу људе друге боје коже и да би их због тога требало лишити средстава, распустити или значајно реформисати; да жене пате од системског сексизма; да појединци треба да буду у могућности да се идентификују са било којим родом или ниједним; да је капитализам у САД дубоко мањкав; и да Трампов избор за председника није био одступање, већ одраз предрасуда о обојеним људима које имају велики делови америчког становништва.[35] Иако су ове идеје све прихваћеније широм америчке левице, оне су ипак биле непопуларне међу укупном популацијом САД и међу осталим, посебно центристичкијим деловима Демократске странке.[35]

Картонски натпис на уличном протесту на ком пише „Stay Woke – Bin Off this Bloke” са сликом Руперта Мердока
Плакат на ком се критикује медијски могул Руперт Мердок на протесту еколога у Мелбурну у Аустралији 2020. године.

Термин се све више поистовећивао са миленијалцима[18] и припадницима Генерације З.[36] Новине Лез Еко наводе воук међу неколико термина које је усвојила Генерација З, а који указују на „друштвену прекретницу” у Француској.[37] У мају 2016. године, МТВ њуз је означио воук као једну од десет речи које би тинејџери „требало да знају у 2016. години”.[38][18] Америчко дијалектолошко друштво изгласало је воук за реч године у сленгу 2017. године.[39][40][41] Исте године, термин је уврштен као ставка у Оксфордски речник енглеског језика.[42][9] До 2019. године термин се све више користио у ироничном смислу, што се огледа у књигама Woke комичара Ендруа Дојла (који користи псеудоним Титанија Макграт) и Anti-Woke колумнисте Брендана О’Нила.[43] До 2022. године, употреба термина се проширила ван Сједињених Држава, изазивајући критике десничарских политичких фигура у Европи.[44]

2019–данас: Појава пејоративне употребе

[уреди | уреди извор]

До 2019. године,[45] противници прогресивних друштвених покрета користили су овај термин подругљиво или саркастично,[3][46] имплицирајући да је „воук” неискрен облик перформативног активизма.[3][47] Воук је десница користила иронично да исмеје перципиране левичарске „борце за социјалну правду” и „пахуље”, у вези са исмевањем миленијалаца и Ген З.[48] Аутор Серхио К. Фанхул пише да неки левичари, попут писца Данијела Бернабеа и филозофкиње Сузан Ниман, критикују воук као облик трибализма који дели радничку класу и одвлачи пажњу са универзалистичке класне борбе.[49] Термин перформативни воук (енгл. performative wokeness) се користио за означавање активности на друштвеним мрежама која се перципира као себичан и површан облик активизма, тј. „слактивизам”.[48] Британски новинар Стивен Пул коментарише да се термин воук користи за исмевање „претерано праведног либерализма”.[45] Ово пејоративно значење речи воук значи „слеђење нетолерантне и морализујуће идеологије” према писању Економиста.[21]

Северна и Јужна Америка

[уреди | уреди извор]
Канада
[уреди | уреди извор]

Као и у Сједињеним Државама, термин воук користе они на политичкој десници у Канади како би дискредитовали појединце и политике које сматрају претерано прогресивним.[50] Током дебате 2023. године о томе да је Правно друштво Алберте усвојило правило 2020. којим су одређени курсеви континуираног професионалног усавршавања о историји аутохтоних народа Канаде постали обавезни, адвокат из Центра за уставне слободе написао је чланак у ком тврди да је тај курс облик „воука”.[51][52] На савезним изборима у Канади 2025. године, лидер Конзервативне партије Пјер Поалјевр користио је овај термин као оружје у својој кампањи, карактеришући „залагање за социјалну правду као ауторитарну претњу”.[53]

Латинска Америка
[уреди | уреди извор]

Бразилски савезни посланик Ким Катагири оптужио је владу под председником Лулом да Силвом да промовише „воук агенду” предлогом да се опорезују стриминг сервиси и друштвене мреже, док се истовремено захтева да одређена количина садржаја долази од бразилских компанија са 51% капитала и акционара који припадају „идентитетским групама”.[54]

Сједињене Америчке Државе
[уреди | уреди извор]

Међу америчким конзервативцима и центристима, воук се примарно користи као увреда.[3][31][47] Чланови Републиканске странке све више користе овај термин да би критиковали чланове Демократске странке, док га центристичкији демократе користе против лево оријентисаних чланова сопствене странке; такви критичари оптужују оне са њихове леве стране да користе културу отказивања како би угрозили могућности запошљавања оних који се не сматрају довољно „воук”.[31][55] Пери Бејкон Млађи сугерише да је овај „анти-воук став” повезан са дугогодишњом промоцијом политике зазора од стране Републиканске партије, где она промовише страх белаца и конзервативаца као одговор на активизам Афроамериканаца, као и на променљиве културне норме.[31][56] Они који термин користе пејоративно често верују да су размери друштвених проблема преувеличани од стране покрета попут Животи црнаца су важни.[46]

Међу употребама од стране републиканаца издваја се Закон Стоп ВОУК (енгл. Stop WOKE Act), закон који ограничава дискусију о расизму у школама на Флориди. Програм елиминисања књига ЛГБТ+ и црних аутора из школа спровела је влада Флориде и вигиланти који су себе називали „воук бастерсима”.[57] Гувернер Флориде и бивши председнички кандидат Рон Десантис често је користио овај термин, називајући своју савезну државу местом „где 'воук' долази да умре”.[58][59]

Лингвиста и друштвени критичар Џон Маквортер тврди да је историја речи воук слична историји израза политички коректно, још једног термина који је некада левица користила да би описала себе, а који је десница присвојила као увреду, у процесу сличном еуфемистичкој траци.[60] Романо пореди воук са изразом отказан (енгл. canceled) као термин за „'политичку коректност' која је кренула наопако” међу америчком десницом.[3] Напад на идеју „воука”, заједно са другим идејама као што су култура отказивања и критичка теорија раса,[61] постао је велики део изборне стратегије Републиканске странке.[47] Почев од првог председничког мандата Доналда Трампа, коментатори из редова алт-рајта, религијске деснице, умерених либерала и либертаријанаца нападали су „воук” идеје и „воук вирус ума” (фразу коју је популаризовао Илон Маск) као егзистенцијалне претње америчком друштву.[62] Трамп је 2021. изјавио да Бајденова администрација „уништава” земљу са „воуком”, а републикански сенатор из Мисурија Џош Холи искористио је тај термин да промовише своју књигу рекавши да „воук руља” покушава да је сузбије.[47] Према писању часописа USA Today, термин воук су „кооптирали активисти Републиканске странке”.[63]

Воук десница
[уреди | уреди извор]

До 2025. године, конзервативни коментатори попут Рода Дрера и Џејмса А. Линдзија почели су да користе израз „воук десница” да би окарактерисали екстремно десничарска уверења као огледало екстремне левице.[64][65] Политички коментатор Џонатан Чејт описао је палеоконзервативног коментатора Пета Бјукенана, који је критиковао либерализам Обамине ере на начин који је наговестио трампизам, као „кума” „воук деснице”.[66] Лингвиста Џон Маквортер пише да је семантичко проширење термина „воук” резултирало померањем његовог значења ка „оријентацији према друштвеним променама фокусираној на завере и кажњавање”, без обзира на левичарску или десничарску оријентацију.[67] Термин „воук десница” такође су користили про-израелски извори како би описали америчке конзервативце који су постали све критичнији према Израелу током рата у Гази.[68][69]

Након убиства Чарлија Кирка, десничарски активисти и влада САД предузели су опсежну кампању како би казнили Киркове критичаре због наводног слављења његове смрти, што се убрзо претворило у надгледање сваке критике Кирка или његове идеологије.[70] Аутор Џонатан Раух из Института Брукингс окарактерисао је то као кампању „воук деснице” која је паралелна са ранијим напорима да се сузбије десничарски говор на факултетима.[65]

Азија

[уреди | уреди извор]
Индија
[уреди | уреди извор]

У Индији, активисти хиндутве и хиндуистички националисти користе овај термин као пејоратив за означавање критичара хиндуистичке националистичке идеологије које хиндуистичке националистичке организације, попут Раштрија Свајамсевак Санг, сматрају анти-хиндуистима.[71][72] Овај термин је такође синоним за левичаре у насловима вести,[73] и обично се користи у круговима друштвених мрежа од стране критичара секуларизма у Индији.[74]

Европа

[уреди | уреди извор]
Средња Европа
[уреди | уреди извор]

У Мађарској, политичар Балаж Орбан изјавио је да „ми [Мађарска] нећемо одустати од борбе против 'воук' идеологије”.[75]

У Швајцарској, чланови омладинског крила десничарске популистичке Швајцарске народне странке критиковали су швајцарску банку УБС због политике различитости, називајући је „воук”.[76]

Француска
[уреди | уреди извор]

Феномен le wokisme (понекад преведено као вокизам)[77] такође се користио у француској политици за критику антирасистичких покрета и левичарских студија, посебно од председничких избора у Француској 2022. године.[78][79][80][81] Већи део опозиције која се противи вокизму види га као амерички увоз, некомпатибилан са француским вредностима.[77] Мохамед Амер Мезијан известио је да је тадашњи министар образовања Жан-Мишел Бланке организовао конференцију на којој је тврдио да „воук” идеологија „кује заверу против величине беле европске цивилизације” и стога представља „анти-републиканску политичку религију”.[78] Бланке је основао анти-воук труст мозгова у супротности са оним што се доживљава као извоз из земаља енглеског говорног подручја.[77][82][44] Овај став такође укључује теорију завере која повезује „вокизам” са већ постојећим десничарским теоријама завере о „исламолевичарству”, сугеришући да левичарима манипулишу исламисти како би европску бело-хришћанску цивилизацију заменили исламом. У овом контексту, „воук” се користи пејоративно за описивање прогресивних, антиколонијалних и антирасистичких ставова који се сматрају некомпатибилним са традиционалним француским вредностима.[78]

Према француском социологу и политикологу Алену Поликару, воук потиче из афроамеричких заједница како би се описала свест о друштвеним неправдама, а француски политичари из бивше републиканске левице, деснице и екстремне деснице користили су га пејоративно како би означили појединце ангажоване у антирасистичким, феминистичким, ЛГБТ+ и еколошким покретима.[83] Ова погрдна употреба довела је до именице wokisme, сугеришући хомоген политички покрет који пропагира наводну воук идеологију.[84][85]

Француски филозоф Пјер-Анри Тавоајо карактерише вокизам као корпус теорија које се врте око „идентитета, рода и расе”, са основним принципом „откривања и осуђивања прикривених облика доминације”, постулирајући да се сви аспекти друштва могу свести на „динамику тлачитеља и потлаченог”, при чему се они који нису свесни овог појма сматрају „саучесницима”, док се „пробуђени” залажу за „укидање (отказивање) свега што се сматра да одржава такво угњетавање”, што резултира практичним применама као што је усвајање инклузивног језика, реконфигурација образовања или деконструкција родних норми.[86]

Уједињено Краљевство
[уреди | уреди извор]

У Уједињеном Краљевству, дискурс против воука воде првенствено политичари Конзервативне партије и десничарски медији.[87] Конзервативне новине попут Дејли телеграфа и Дејли мејла често објављују чланке који критикују оно што сматрају да је „воук”. The Mail on Sunday објављује годишњу „Воук листу” у којој се јавне личности критикују због наводног „сигнализирања врлине”.[88] Десничарски телевизијски канал Џи-Би њуз проглашен је приликом свог оснивања изразито анти-воук медијем.[87] Његов некадашњи председник Ендру Нил представљао је редовни сегмент на каналу под називом „Wokewatch”, који је имао за циљ да буде контра-глас „воук ратницима”.[89]

Израз воук често користе конзервативне личности као пејоратив.[44] Током периода пре општих избора у Уједињеном Краљевству 2024. године, владајућа Конзервативна партија привукла је критике због покушаја да створи културни рат заснован на „воук” концепту.[90] Док је промовисала своју књигу The Abuse of Power 2023. године, бивша конзервативна премијерка Тереза Меј прогласила је себе воук особом, у смислу „некога ко препознаје да се дискриминација дешава”.[91][92]

У анкети коју је спровео ЈуГов, 73% Британаца који су користили термин изјавило је да су га користили на начин неодобравања, 11% га је користило на начин одобравања, а 14% га није користило ни на један ни на други начин.[93] Колумнисткиња Зои Вилијамс пише у Гардијану да је јавни дискурс око бициклизма постао „савршени микрокосмос поделе у погледу вокизма у свим његовим облицима”, са анти-бициклистичким гласовима који приказују бициклисте као „лудаке”.[94]

Океанија

[уреди | уреди извор]

Током кампање за савезне изборе у Аустралији 2022. године, и Скот Морисон, тадашњи премијер и лидер десничарске Либералне партије, и Ентони Албаниз, накнадно изабрани премијер и лидер левичарске Лабуристичке партије, инсистирали су да нису „воук”.[95]

Питер Датон, бивши лидер опозиције и лидер коалиције, такође је неколико пута раније користио овај термин.[96][97]

Чланови мањих десничарских партија, посебно Једна нација Полин Хансон и Уједињена аустралијска партија, такође често користе овај термин.

У кампањи за савезне изборе у Аустралији 2025. године, лидер опозиције Датон изјавио је да жели да ослободи школски и универзитетски систем од „воук” политика.[98]

На Новом Зеланду, бивши потпредседник владе и лидер партије Нови Зеланд на првом месту, Винстон Питерс, назвао је владу коју предводи Џасинда Ардерн и Лабуристичка партија „воук индустријом кривице”.[99] Тадашња лидерка опозиције Џудит Колинс такође је назвала Ардерн „воук” особом.[100]

У марту 2025, Питерс је прогласио „рат против воука” током свог говора о „стању нације”, узимајући на нишан ДЕИ политику (разноликост, једнакост и инклузија), програме сексуалног образовања у школама и „културни марксизам”.[101][102]

Пријем и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Научници Мајкл Б. Макормак и Алтеа Лигал-Милер тврде да фраза остани пробуђен одјекује позивом Мартина Лутера Кинга „да останемо будни, да се прилагодимо новим идејама, да останемо будни и да се суочимо са изазовом промена”.[103]

Списатељица и активисткиња Клои Валдари изјавила је да је концепт бити воук „мач са две оштрице” који може „упозорити људе на системску неправду”, док је у исто време „агресиван, перформативни поглед на прогресивну политику који само погоршава ствари”.[3] Научнице за социјалну правду Техама Лопез Буњаси и Кендис Вотс Смит, у својој књизи из 2019. године Stay Woke: A People's Guide to Making All Black Lives Matter, аргументују против онога што називају „воукитисом већим од тебе: Настојање да се едукујеш о питањима социјалне правде је хвале вредно и морално, али тежња да те други препознају као воук појединца је себична и погрешна.”[104][105][106] Есејисткиња Маја Бињам, пишући у часопису Ол, иронизирала је о наизглед такмичењу међу играчима који „именују расизам када се појави” или који омаловажавају „људе који заостају”.[28]

Лингвиста Бен Цимер пише да је, уласком у главни ток, „оригинално утемељење овог термина у афроамеричкој политичкој свести замагљено”.[16] Економист наводи да како се термин све више користио за описивање белаца активних на друштвеним мрежама, црначки активисти су „критиковали перформативни воук јер се више бави прикупљањем поена на интернету него системским променама”.[21] Новинарка Аманда Хес каже да су друштвени медији убрзали културно присвајање ове речи,[28] пишући: „Загонетка је уграђена. Када бели људи теже да добију поене за своју свест, они улазе право у укрштање између савезништва и присвајања.”[10][28] Хесова описује воук као „инверзију од 'политички коректно'... То значи желети да те сматрају коректним, и желети да сви знају колико си коректан”.[28]

Године 2021, британски филмски стваралац и ди-џеј Дон Летс сугерисао је да је „у свету који је толико 'воук' да не смеш ни да се нашалиш”, младим уметницима било тешко да праве протестну музику а да не буду оптужени за културно присвајање.[107]

Појавили су се и критичари на левици као што су Славој Жижек,[108] Сузан Ниман и Умут Озкиримли, који овај концепт виде као још једну фасету неолиберализма.[109]

Воук 2.0

[уреди | уреди извор]

Током другог председничког мандата Доналда Трампа, Воук 2.0 и уско повезани термин Мрачни воук развили су се као изрази који се односе на нову фазу и стил прогресивне политике, као и покушај да се поново присвоји реч која се углавном користила као увреда.[63][110]

Коментатори су окарактерисали Воук 2.0 делимично као ироничну објаву да се воук политика вратила или да ће се ускоро вратити, напомињући да су се личности попут Бена Колинса, Хасана Пајкера и ауторке Кајли Чунг шалиле на рачун повратка воука. Други су користили термин да би озбиљно дискутовали о прогресивном одговору на другу Трампову администрацију. Томас Чатертон Вилијамс, који је претходно био истакнути критичар воука, изјавио је да су неке анти-воук реакције, као што је тужба против Харварда, отишле предалеко, и сугерисао да би Зоран Мамдани могао бити модел прогресивности који се током ере Воук 2.0 фокусира на економска питања радије него на идентитетска питања.[110]

Воуквошинг и воук капитализам

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Корпоративни друштвено-политички активизам

До средине 2010-их, језик повезан са „воук” концептима ушао је у мејнстрим медије и користио се у маркетиншке сврхе.[42] Примери су укључивали Најкијеву кампању социјалне правде са Колином Каперником, рекламу за Пепси са Кендал Џенер и коментар Жилета о токсичној мушкости.[4] Године 2018, афроамерички новинар Сем Сандерс тврдио је да се аутентично значење речи воук губи због прекомерне употребе од стране белих либерала и кооптирања од стране предузећа која покушавају да изгледају прогресивно (воуквошинг), што ће на крају изазвати контрареакцију.[43]

Термин воук капитализам сковао је писац Рос Даутат за брендове који користе политички прогресивне поруке као замену за истинску реформу.[111] Према писању часописа Економист, примери „воук капитализма” укључују рекламне кампање осмишљене тако да се допадну миленијалцима, који често имају друштвено либералније ставове од ранијих генерација.[112] Абас Мирзаеи, виши предавач брендирања на Универзитету Макари, каже да су се брендови „без јасне моралне сврхе” који користе поруке о социјалној правди у оглашавању све више доживљавали као неаутентични, оштећујући концепт воука и стварајући мим „get woke, go broke” (у преводу „постани воук, банкротирај”).[4]

Научнице за културологију Акане Канај и Розалинд Гил описују „воук капитализам” као „драматично интензивирајући” тренд укључивања историјски маргинализованих група (тренутно првенствено у погледу расе, пола и религије) као маскота у оглашавању са поруком оспособљавања како би се сигнализирале прогресивне вредности. С једне стране, Канајева и Гилова тврде да ово ствара индивидуализовану и деполитизовану идеју социјалне правде, сводећи је на повећање самопоуздања; с друге стране, свеприсутна видљивост у оглашавању такође може појачати реакцију против једнакости управо ових мањина. Оне би постале маскоте не само компанија које их користе, већ и самог неспорног неолибералног економског система са његовим друштвено неправедним поретком. За економски слабе, једнакост ових мањина би тако постала неопходна за одржавање овог економског система; мањине би се сматрале одговорним за губитке тог система.[113]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „woke”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ а б Morgan, Marcyliena (2020). „'We Don't Play': Black Women's Linguistic Authority Across Race, Class, and Gender”. Ур.: Alim, H. Samy; Reyes, Angela; Kroskrity, Paul V.. The Oxford Handbook of Language and Race. Oxford University Press. стр. 276—277. ISBN 978-0-19-084599-5. doi:10.1093/oxfordhb/9780190845995.013.13. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Romano, Aja (9. 10. 2020). „A history of 'wokeness'”. Vox. Архивирано из оригинала 21. 11. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2023. 
  4. ^ а б в г д Mirzaei, Abas (8. 9. 2019). „Where 'woke' came from and why marketers should think twice before jumping on the social activism bandwagon”. The Conversation. Архивирано из оригинала 20. 3. 2023. г. Приступљено 8. 4. 2021. 
  5. ^ „wokery”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  6. ^ „'Woke' and 'post-truth' added to Oxford English Dictionary”. BBC News (на језику: енглески). 27. 6. 2017. Приступљено 14. 7. 2026. 
  7. ^ Cauley, Kashana (фебруар 2019). „Word: Woke”. The Believer. бр. 123. ISSN 1543-6101. Архивирано из оригинала 10. 5. 2022. г.. 
  8. ^ а б в Garvey, Marcus; Garvey, Amy Jacques (1986) [first published 1923]. The Philosophy and Opinions of Marcus Garvey, Or, Africa for the Africans. Dover, Mass.: The Majority Press. стр. 5. ISBN 978-0-912469-24-9. 
  9. ^ а б в г д ђ е Martin, Katherine Connor (16. 6. 2017). „New words notes June 2017”. Blog. Oxford English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 14. 5. 2023. г.. 
  10. ^ а б в г „Stay Woke: The new sense of 'woke' is gaining popularity”. Arts & Culture. Merriam-Webster. n.d. Архивирано из оригинала 4. 1. 2017. г. Приступљено 2. 2. 2025. 
  11. ^ Grinspan, Jon (2009). „'Young Men for War': The Wide Awakes and Lincoln's 1860 Presidential Campaign”. The Journal of American History. 96 (2): 357—378. doi:10.1093/jahist/96.2.357. 
  12. ^ Wills, Matthew (29. 6. 2020). „Abolitionist 'Wide Awakes' Were Woke Before 'Woke'”. JSTOR Daily (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 7. 2020. г. Приступљено 2. 7. 2020. 
  13. ^ Lewis, Miles Marshall (11. 8. 2023). „How Hip-Hop Changed the English Language Forever”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 8. 2025. 
  14. ^ Matheis, Frank (август 2018). „Outrage Channeled in Verse”. Living Blues. св. 49 бр. 4. стр. 15. ISSN 0024-5232. Архивирано из оригинала 6. 9. 2018. г. Приступљено 5. 9. 2018. 
  15. ^ а б Krouse, Tonya; O'Callaghan, Tamara F. (2020). Introducing English Studies. London: Bloomsbury Academic. стр. 135. ISBN 978-1-350-05542-1. 
  16. ^ а б в Zimmer, Ben (14. 4. 2017). „'Woke', From a Sleepy Verb to a Badge of Awareness”Неопходна новчана претплата. Word on the Street. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. Приступљено 1. 3. 2021. 
  17. ^ Beckham, Barry (1972). Garvey Lives!: A Play. OCLC 19687974. 
  18. ^ а б в г д Marsden, Harriet (25. 11. 2019). „Whither 'woke': What does the future hold for word that became a weapon?”. The New European. Архивирано из оригинала 15. 4. 2021. г.. 
  19. ^ а б Pulliam-Moore, Charles (8. 1. 2016). „How 'woke' went from black activist watchword to teen internet slang”. Splinter News. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  20. ^ Watson, Elijah C. (27. 2. 2018). „The Origin Of Woke: How Erykah Badu And Georgia Anne Muldrow Sparked The 'Stay Woke' Era”. Okayplayer. Архивирано из оригинала 25. 2. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021. 
  21. ^ а б в „How has the meaning of the word 'woke' evolved?”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Economist explains. The Economist. 30. 7. 2021. Архивирано из оригинала 13. 9. 2021. г. Приступљено 13. 9. 2021. 
  22. ^ Parker, Suzi (14. 9. 2012). „Pussy Riot should continue their mission even if freed”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 7. 2023. г. Приступљено 8. 4. 2021. 
  23. ^ Parker, Suzi (21. 4. 2012). „What American women could learn from Pussy Riot, a Russian punk rock girl band”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Washington Post. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 8. 4. 2021. 
  24. ^ Watson, Elijah C. (25. 2. 2020). „The Origin Of Woke: How The Death Of Woke Led To The Birth Of Cancel Culture”. Okayplayer. Архивирано из оригинала 23. 1. 2021. г. Приступљено 8. 4. 2021. 
  25. ^ Holloway, James (31. 10. 2019). „Obama warns against social media call-out culture”. New Atlas. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 8. 4. 2021. 
  26. ^ Badu, Erykah [fatbellybella] (8. 8. 2012). „Truth requires no belief. Stay woke. Watch closely. #FreePussyRiot.” (твит) — преко Twitter-а. 
  27. ^ а б Richardson, Elaine; Ragland, Alice (2018). „#StayWoke: The Language and Literacies of the #BlackLivesMatter Movement”. Community Literacy Journal. 12 (2): 27—56. ISSN 1555-9734. doi:10.25148/clj.12.2.009099 Слободан приступ. 
  28. ^ а б в г д ђ Hess, Amanda (19. 4. 2016). „Earning the 'Woke' Badge”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times Magazine. ISSN 0028-7822. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  29. ^ Holliday, Nicole (16. 11. 2016). „How 'Woke' Fell Asleep”. OxfordWords. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г.. 
  30. ^ Harper, Douglas. „wake”. Online Etymology Dictionary. 
  31. ^ а б в г Bacon, Perry Jr. (17. 3. 2021). „Why Attacking 'Cancel Culture' And 'Woke' People Is Becoming The GOP's New Political Strategy”. FiveThirtyEight. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 23. 3. 2021. „But in culture and politics today, the most prominent uses of 'woke' are as a pejorative — Republicans attacking Democrats, more centrist Democrats attacking more liberal ones and supporters of the British monarchy using the term to criticize people more sympathetic to Prince Harry and Meghan Markle.” 
  32. ^ Lazić, Gordana (2025). „Rhetoric of Social Conflict”. Ур.: Samoilenko, Sergei A.; Simmons, Solon. The Handbook of Social and Political Conflict (на језику: енглески). Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. стр. 107. ISBN 978-1-119-89552-7. doi:10.1002/9781119895534.ch10. 
  33. ^ Brooks, David (25. 7. 2017). How Cool Works in America Today”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г. Приступљено 20. 11. 2021.  Quoted in Morgan (2020), стр. 277.
  34. ^ Hartley, John (2020). Communication, Cultural and Media Studies: The Key Concepts (5th изд.). Routledge. стр. 290—291. ISBN 978-1-3518-4801-5. 
  35. ^ а б в Bacon, Perry Jr. (16. 3. 2021). „The Ideas That Are Reshaping The Democratic Party And America”. FiveThirtyEight. Архивирано из оригинала 22. 3. 2021. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  36. ^ Generation Z: The Woke Generation Архивирано 2023-07-06 на сајту Wayback Machine, The Chronicle of Higher Education.
  37. ^ Belin, Soisic (29. 3. 2021). „Huit mots pour comprendre la génération Z”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата [Eight words to understand Generation Z]. Les Echos Start (на језику: француски). Архивирано из оригинала 25. 4. 2021. г. Приступљено 25. 4. 2021. 
  38. ^ Trudon, Taylor (5. 1. 2016). „Say Goodbye To 'On Fleek,' 'Basic' And 'Squad' In 2016 And Learn These 10 Words Instead”. MTV News. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г.. 
  39. ^ Steinmetz, Katy (7. 1. 2017). „'Dumpster Fire' Is the American Dialect Society's 2016 Word of the Year”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Time. Архивирано из оригинала 20. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021. 
  40. ^ King, Georgia Frances (7. 1. 2017). „The American Dialect Society's word of the year is 'dumpster firestyle="padding-right:0.2em;">'”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Quartz. Архивирано из оригинала 4. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021. 
  41. ^ Metcalf, Allan (6. 1. 2017). „2016 Word of the Year is dumpster fire, as voted by American Dialect Society” (PDF) (Саопштење). American Dialect Society. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021. 
  42. ^ а б Sobande, Francesca (2019). „Woke-washing: 'Intersectional' femvertising and branding 'woke' bravery” (PDF). European Journal of Marketing. 54 (11): 2723—2745. ISSN 0309-0566. S2CID 213469381. doi:10.1108/EJM-02-2019-0134 — преко ResearchGate. „The adverts span from 2015–2018, which reflects the point at which the language of 'woke(ness)' entered mainstream media and marketing spheres” 
  43. ^ а б Shariatmadari, David (14. 10. 2019). „Cancelled for sadfishing: the top 10 words of 2019”. The Guardian. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  44. ^ а б в „How US 'wokeness' became a right-wing cudgel around the world”. France 24. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  45. ^ а б Poole, Steven (25. 12. 2019). „From woke to gammon: buzzwords by the people who coined them”. The Guardian. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  46. ^ а б Butterworth, Benjamin (21. 1. 2021). „What does 'woke' actually mean, and why are some people so angry about it?”. inews.co.uk. Архивирано из оригинала 28. 3. 2021. г. Приступљено 16. 3. 2021. 
  47. ^ а б в г Smith, Allan; Kapur, Sahil (2. 5. 2021). „Republicans are crusading against 'woke'”. NBC News. Архивирано из оригинала 9. 9. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021. 
  48. ^ а б Sobande, Francesca; Kanai, Akane; Zeng, Natasha (2022). „The hypervisibility and discourses of 'wokeness' in digital culture”. Media, Culture & Society (на језику: енглески). 44 (8): 1576—1587. ISSN 0163-4437. doi:10.1177/01634437221117490 Слободан приступ. 
  49. ^ Fanjul, Sergio C. (11. 3. 2024). „Why wokeness has pitched the left into crisis”. EL PAÍS English (на језику: енглески). 
  50. ^ Major, Darren (17. 9. 2022). „So who's 'woke,' what does it mean and how is it being used in Canadian politics?”. CBC News. Архивирано из оригинала 2. 5. 2024. г. Приступљено 2. 5. 2024. 
  51. ^ Grant, Meghan (30. 1. 2023). „Mandatory Indigenous course at risk after group of lawyers aims to change Law Society rule”. CBC News. Архивирано из оригинала 6. 2. 2023. г. Приступљено 6. 2. 2023. 
  52. ^ Mosleh, Omar (31. 1. 2023). „Alberta lawyers launch petition against mandatory course on Indigenous history”. Toronto Star. Архивирано из оригинала 5. 2. 2023. г. Приступљено 5. 2. 2023. 
  53. ^ „The many dangers of Pierre Poilievre's war on 'woke'”. policyoptions.org. 15. 4. 2025. Приступљено 17. 10. 2025. 
  54. ^ Peñalba, Desirée (14. 5. 2024). „Lula quer taxar youtubers e forçar 'agenda woke' com novo tributo, diz Kim”Неопходна новчана претплата [Lula wants to tax YouTubers and force 'woke agenda' with new tax, says Kim]. Entrelinhas. Gazeta do Povo (на језику: португалски). Приступљено 20. 8. 2024. 
  55. ^ Luk, Johnny. „Why 'woke' became toxic”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 9. 2023. г. Приступљено 28. 9. 2023. 
  56. ^ Kilgore, Ed (19. 3. 2021). „Is 'Anti-Wokeness' the New Ideology of the Republican Party?”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Intelligencer. Vox Media. Архивирано из оригинала 27. 3. 2021. г. Приступљено 23. 10. 2022. 
  57. ^ Bethea, Charles (7. 2. 2023). „Why some Florida schools are removing books from their libraries”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 20. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  58. ^ „DeSantis pledges to fight 'woke mind virus'”. The Messenger (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 29. 7. 2024. 
  59. ^ Montanero, Domenico (21. 7. 2023). „Republicans can't stop using the word 'woke'. But what does it really mean?”. NPR. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 29. 7. 2024. 
  60. ^ McWhorter, John (17. 8. 2021). How 'Woke' Became an Insult”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. Архивирано из оригинала 7. 9. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021. 
  61. ^ Anderson, Bryan (2. 11. 2021). „Critical race theory is a flashpoint for conservatives, but what does it mean?”. PBS NewsHour. Associated Press. Архивирано из оригинала 3. 11. 2021. г. Приступљено 3. 11. 2021. 
  62. ^ Lazić (2025), стр. 113.
  63. ^ а б Guynn, Jessica (4. 1. 2023). „'Woke mind virus'? 'Corporate wokeness'? Why red America has declared war on corporate America”. USA TODAY (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 4. 2024. г. Приступљено 24. 4. 2024. 
  64. ^ „Does America now have a woke right?”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Economist. 10. 6. 2025. Приступљено 21. 9. 2025. 
  65. ^ а б Peters, Jeremy W. (19. 9. 2025). „With Calls for Retribution Over Kirk, Some See Rise of a 'Woke Rightstyle="padding-right:0.2em;">'”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. Архивирано из оригинала 7. 11. 2025. г. Приступљено 20. 9. 2025. 
  66. ^ Chait, Jonathan (7. 5. 2025). „The Godfather of the Woke Right”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Atlantic. Приступљено 21. 9. 2025. 
  67. ^ McWhorter, John (20. 2. 2025). How 'Woke' Became the 'Woke Right' (and Why It Shouldn't Surprise Anyone)”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. Приступљено 26. 9. 2025. 
  68. ^ Berman, Lazar (1. 6. 2025). „Report: Netanyahu said Dermer did not 'foresee the change' in Trump's stance on Gaza war”. The Times of Israel (на језику: енглески). ISSN 0040-7909. Приступљено 28. 9. 2025. 
  69. ^ Samuels, Ben (9. 5. 2025). „GOP's 'Woke Right' scuttles antisemitism and Israel-boycott bills”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Haaretz (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 5. 2025. г. Приступљено 28. 9. 2025. 
  70. ^ Riccardi, Nicholas; Konstantin, Toropin (15. 9. 2025). „Trump administration joins Republicans' campaign to police speech in reaction to Kirk's murder”. Associated Press. Приступљено 15. 9. 2025. 
  71. ^ Arya, Shishir (25. 10. 2023). „Cultural Marxists, 'Woke People' Spoiling India's Ethos: RSS Chief Mohan Bhagwat”. The Times of India. Архивирано из оригинала 25. 10. 2023. г. Приступљено 25. 10. 2023. 
  72. ^ „Cultural Marxists, woke using media, spoiling country's education and culture: Mohan Bhagwat”. Press Trust of India. 25. 10. 2023. Архивирано из оригинала 27. 10. 2023. г. Приступљено 27. 10. 2023. 
  73. ^ „The woke vs right-winger battle”. India Today. 2. 11. 2021. Архивирано из оригинала 27. 10. 2023. г. Приступљено 27. 10. 2023. 
  74. ^ „RSS chief Mohan Bhagwat mentions 'woke' in speech: What does the word mean?”. The Indian Express. 24. 10. 2023. Архивирано из оригинала 27. 10. 2023. г. Приступљено 27. 10. 2023. 
  75. ^ „Orbán Balázs: Nem adjuk fel a woke ideológia elleni harcot”. 29. 11. 2022. Архивирано из оригинала 23. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  76. ^ „UBS Targeted by Swiss Populist Party for 'Woke' Culture”. SWI swissinfo.ch. Архивирано из оригинала 23. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  77. ^ а б в Schofield, Hugh (13. 12. 2021). „France resists US challenge to its values”. BBC News. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  78. ^ а б в Amer Meziane, M. (2023). „The Sexular State: Race, Gender, and the Other 'Woke Controversy'”. Contemporary French and Francophone Studies. 27 (2): 252—260. ISSN 1740-9306. doi:10.1080/17409292.2023.2185420. 
  79. ^ Williams, Thomas Chatterton (4. 2. 2023). „The French Are in a Panic Over 'le Wokismestyle="padding-right:0.2em;">'”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Atlantic (на језику: енглески). ISSN 2151-9463. Архивирано из оригинала 18. 7. 2023. г. Приступљено 21. 10. 2024. 
  80. ^ John, Tara (7. 1. 2022). „Analysis: The 'anti-woke' crusade has come to Europe. Its effects could be chilling”. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 7. 2023. г. Приступљено 21. 10. 2024. 
  81. ^ Mamane, Eliott (14. 3. 2023). „Aux États-Unis, l'élection présidentielle pourrait être déterminée par le clivage entre 'woke' et 'anti-woke'”. Le Figaro (на језику: француски). Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 21. 10. 2024. 
  82. ^ Calcutt, Clea (30. 5. 2022). „France's culture wars reignited after Macron appoints 'woke' minister”. Politico. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  83. ^ Policar, Alain (2022). „De woke au wokisme : anatomie d'un anathème”. Raison présente (на језику: француски) (1; N° 221): 115—118. ISSN 0033-9075. doi:10.3917/rpre.221.0115 Слободан приступ. 
  84. ^ Sibony, Daniel (2022). . Превод: Sophie Cherel. „Wokisme et psychologie collective” [Wokeism and collective psychology]. Commentaire (на језику: француски, енглески и шпански) (4; N° 180): 879—884. ISSN 0180-8214. doi:10.3917/comm.180.0879. 
  85. ^ Dély, Renaud (2022). „Vous avez dit Wokisme ?”. Humanisme (на језику: француски) (2; N° 335): 4—9. ISSN 0018-7364. doi:10.3917/huma.335.0004. 
  86. ^ Tavoillot, Pierre-Henri (2022). „Le wokisme ou le progressisme devenu fou”. Administration (на језику: француски) (1; N° 273): 63—66. ISSN 0223-5439. doi:10.3917/admi.273.0063. 
  87. ^ а б Cammaerts, Bart (2022). „The abnormalisation of social justice: The 'anti-woke culture war' discourse in the UK”. Discourse & Society. 33 (6): 730—743. ISSN 0957-9265. doi:10.1177/09579265221095407 Слободан приступ. 
  88. ^ Bromwich, Kathryn (5. 8. 2023). Appearing on the Mail's sneering 'Woke List' is actually a badge of honour”. The Observer. Архивирано из оригинала 13. 2. 2024. г. Приступљено 12. 7. 2024. 
  89. ^ Mayhew, Freddy (11. 6. 2021). „Andrew Neil says GB News plans to take war on 'woke' establishment media global”. Press Gazette. Архивирано из оригинала 24. 2. 2024. г. Приступљено 12. 7. 2024. 
  90. ^ Adu, Aletha (21. 4. 2024). „UK voters frustrated with politicians' 'desperate' culture war tactics, survey finds”. The Guardian. Приступљено 13. 8. 2024. 
  91. ^ Dawson, Bethany (15. 9. 2023). „Theresa May: I'm woke”. Politico (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 12. 2023. г. Приступљено 28. 7. 2024. 
  92. ^ Nicholson, Kate (15. 9. 2023). „Theresa May Just Declared She's 'Woke And Proud'. History Might Suggest Otherwise”. HuffPost UK. Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 28. 7. 2024. 
  93. ^ Smith, Matthew (26. 9. 2022). „Most Britons now know what 'woke' is”. YouGov. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  94. ^ Williams, Zoe (25. 3. 2024). Why is the right at war with cyclists? We're not 'wokerati' – we're just trying to get around”. The Guardian. Архивирано из оригинала 29. 5. 2024. г. Приступљено 12. 7. 2024. 
  95. ^ Buckley, John (23. 3. 2022). „Morrison and Albanese Desperately Want You to Know They Are Not Woke”. Vice.com. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г. Приступљено 7. 1. 2023. 
  96. ^ Butler, Josh (23. 8. 2022). „Labor defence minister ends Peter Dutton's 'war on wokeness' within department”. The Guardian. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г. Приступљено 7. 1. 2023. 
  97. ^ Greene, Andrew (23. 8. 2022). „Peter Dutton's ban on 'woke' defence events overturned”. ABC News. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г. Приступљено 7. 1. 2023. 
  98. ^ Grattan, Michelle (1. 4. 2025). „Election Diary: Dutton flags intervention in what he sees as 'woke' education, but how much could he actually do?”. The Conversation. Архивирано из оригинала 1. 4. 2025. г. Приступљено 7. 4. 2025. 
  99. ^ Dimitrof, Stefan (29. 9. 2022). „Winston Peters tells Aussie TV about New Zealand's 'woke guilt industry'”. Te Ao Māori News. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г. Приступљено 7. 1. 2023. 
  100. ^ Sadler, Rachel (15. 6. 2020). „Prime Minister Jacinda Ardern should 'stop being so woke' – Judith Collins”. Newshub. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г.. 
  101. ^ Online, R. N. Z. (23. 3. 2025). „Watch: Winston Peters' State of the Nation speech”. RNZ (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2025. 
  102. ^ McGregor, Catherine (12. 3. 2025). „PM joins NZ First's war on woke”. The Spinoff (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2025. 
  103. ^ McCormack, Michael B.; Legal-Miller, Althea (2019). „All Over the World Like a Fever: Martin Luther King Jr.'s World House and the Movement for Black Lives in the United States and United Kingdom”. Ур.: Crawford, Vicki L.; Baldwin, Lewis V.. Reclaiming the Great World House: The Global Vision of Martin Luther King Jr.. University of Georgia Press. стр. 260. ISBN 978-0-8203-5602-0. JSTOR j.ctvfxv9j2.15. 
  104. ^ Worth, Sydney (19. 2. 2020). „The Language of Antiracism”. Yes! Magazine. Архивирано из оригинала 28. 2. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  105. ^ Bunyasi, Tehama Lopez; Smith, Candis Watts (2019). Stay Woke: A People's Guide to Making All Black Lives Matter. NYU Press. стр. 202. ISBN 978-1-4798-3648-2. 
  106. ^ Spinelle, Jenna (19. 6. 2020). „Take Note: Authors Of 'Stay Woke' On Structural Racism, Black Lives Matter & How To Be Anti-Racist”. State College, Pa.: WPSU. Архивирано из оригинала 21. 4. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  107. ^ Thomas, Tobi (16. 3. 2021). „'Woke' culture is threat to protest songs, says Don Letts”. The Guardian. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  108. ^ Howie, Luke John (5. 5. 2022). „Ideology! The Fetishes and Disavowals of the Woke and the Conspiratorial” (PDF). International Journal of Žižek Studies (на језику: енглески). 16 (1). ISSN 1751-8229. 
  109. ^ Fanjul, Sergio C. (11. 3. 2024). „Why wokeness has pitched the left into crisis”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. El País English (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2026. 
  110. ^ а б Vanderhoof, Erin. „Can Woke 2 Go IRL? Even Thomas Chatterton Williams Thinks It's Possible”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Vanity Fair. Приступљено 5. 6. 2026. 
  111. ^ Lewis, Helen (14. 7. 2020). „How Capitalism Drives Cancel Culture”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Atlantic. Архивирано из оригинала 14. 7. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  112. ^ „Woke, not broke”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Bartleby. The Economist. 430 (9127). 26. 1. 2019. стр. 65. ISSN 0013-0613. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
  113. ^ Kanai, A.; Gill, R. (2020). „Woke? Affect, neoliberalism, marginalised identities and consumer culture”. New Formations: A Journal of Culture, Theory & Politics. 102 (102): 10—27. ISSN 0950-2378. S2CID 234623282. doi:10.3898/NewF:102.01.2020. Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 21. 4. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Воук&oldid=31783053”