Менахем Бегин
Менацхем Wолфовицх Бегин (хебрејски מנחם בגין, Брест-Литовск, 16. коловоза 1913. - Тел Авив, 9. ожујка 1992.) је био вођа Иргуна, политичар и добитник Нобелове награде за мир 1978. Такођер је био 6. премијер Израела од 21. липња 1977. до 10. листопада 1983. Судјеловао је је на преговорима у Цамп Давиду са египатским предсједником Мухамадом Анwаром ел-Садатом, због чега су заједнички добили Нобелову награду за мир 1978.
| Менацхем Бегин מנחם בגין | |
|---|---|
 | |
| Мандат 22. липња 1977. – 10. листопада 1983. | |
| Претходник | Yитзхак Рабин |
| Насљедник | Yитзхак Схамир |
| Мандат 1943. – 1948. | |
| Претходник | Yааков Меридор |
| Насљедник | нитко, организација укинута |
| Рођење | 16. коловоза 1913. Брест-Литовск, Бјелорусија(тада  Руско Царство) |
| Смрт | 9. ожујка 1992. Тел Авив, Израел |
| Политичка странка | Ликуд |
| Супружник | Ализа Бегин |
Потпис | |
 | |
Његов највећи допринос израелској држави је постизање првог мировног споразума са Египтом и неутрализирање египатске армије.
Бегин је рођен у Брест-Литовску, тада још увијек дијелу царске Русије, који је био дио Пољске од 1919. до 1939. а данас је дио Белорусије и познат је под именом Брест. Од 1939. био је вођа ционистичке организације Бетар. Од 1940. до 1941. је био у затвору у СССР-у. Године 1941., након пуштања на слободу по споразуму Сикорски-Маyски, је ступио у пољску (андерсову) војску, али је неслужбено отпуштен из те војске заједно са многим другим жидовским војницима.
Бегин се тада преселио у Британску Палестину, гдје је убрзо постао познат као жесток критичар главне струје ционизма, и присталица радикалнијег ревизионистичког ционизма. Године 1942. је ступио у Иргун (познат и као Етзел) и 1943. постао његов вођа. Био је одговоран за постављање бомбе у јерузалемски хотел Краљ Давид, који је у то вријеме био британско административно и војно седиште, и тада је убијена 91 особа. Године 1948. је био у центру афере око пребацивања Иргуновог оружја у Израел, што се завршило потапањем брода Алталена у паљби коју је наредио премијер Давид Бен-Гурион.
Иргун је заједно са подземном групом Лехи, (познатом и под именом "Сурова банда"), широко осуђивао велики број Жидова, посебно Бена-Гуриона, као терористичке организације. Убрзо након формирања државе Израел су распуштани од стране израелске владе.
Године 1948., Бегин је основао десничарску политичку странку, Херут, која је касније постала знатно већа странка, Ликуд. Између 1948. и 1977., под Бегином, чинила је главну опозицију доминантној Израелској радничкој странци у Кнессету (израелски парламент).
Дана 21. липња 1977. Менахем Бегин је постао 6. премијер Израела, и први који није био из радничке странке.
Године 1979., Бегин је потписао Израелско-египатски мировни споразум са Анwаром ал-Садатом. По том споразуму, Израел је предао полуоток Синај Египту. Ово је значило и рушење свих израелских насеља у овој зони . Бегин се суочио са снажном унутрашњом опозицијом овом потезу, што је довело до подјеле у његовом Ликуду.
Године 1981., Бегин је наредио бомбардирање ирачког нуклеарног реактора Таммуз. Убрзо потом, Бегин је истакао да "Ни по коју цијену нећемо дозволити непријатељу да развије оружја за масовно уништење против народа Израела." Ова промјена у израелској нуклеарној политици је данас позната као Бегинова доктрина.
Гоине 1982. Бегинова влада је извршила инвазију на Либанон, истичући потребу да се ПЛО одбаци изван ракетног домета израелске сјеверне границе. Овим је започело израелско ангажирање у јужном Либанону, које је трајало три године (уз ограничено израелско присуство у Либанону настављено до 2000.). Према репортеру Хааретза, Узију Бензиману, тадашњи министар одбране, Ариел Шарон је преварио Бегина у вези са сврхом овог рата и продужио га без дозволе. Шарон је тужио Хааретз и Бензимана 1991. и суђење је трајало 11 година, тијеком којих је један од најзначајнијих тренутака било сведочење Бенија Бегина, Менахемовог сина, у прилог обране. Шарон је изгубио парницу.
Бегин је у мировину отишао у коловозу 1983., дубоко разочаран и у депресији због рата, супругине смрти, и своје болести. Умро је у Тел Авиву 1992.
У вељачи 2005. Бегин је изабран за "највећег израелског вођу" са 32,8 % гласова.
Вањске везе
уреди