Пређи на садржај

Анне Франк

Извор: Wikipedija
Анне Франк
Школска фотографија Анне Франк
Биографске информације
РођењеАннелиес Марие Франк
(1929-јуна-12)12. јуна 1929.
Франкфурт ам Маин, Wеимарска Њемачка
Смртпочетак марта 1945. (доб: 15–16)
Концентрациони логор Берген-Белсен, Доња Саксонија, нацистичка Њемачка
Држављанство
Опус
Знаменита дјела
Инспирација
Потпис

Аннелиес Марие (Анне) Франк [ʔанəˈлиːс маˈʁиː ˈʔанə ˈфʁаŋк] (Франкфурт на Мајни, 12. јуна 1929. – концентрациони логор Берген-Белсен, фебруар или март 1945.), њемачко-низоземска ауторица. Позната по дјелу Дневник Анне Франк, које је послије њезине смрти објавио њезин отац.

Рођена је у Франкфурту, млађа од двије кћерке Оттоа и Едитх Франк. Након побједе Нацистичке партије Адолфа Хитлера 1933. године, Франкови одлазе потражити спас у Холандији. У овом периоду Анне, која је од дјетињства показивала интерес за књижевност, почиње писати свој дневник. Њемачка убрзо окупира Холандију а прогони Јевреја се настављају, присиљавајући породицу на скривање у згради Оттове фирме. Након двије године скривања у Ацхтерхуису или Тајном скровишту, породица је издана и одведена у концентрациони логор. Седам мјесеци послије Анне је умрла од тифуса, само неколико дана након своје сестре Маргот. Едитх је успјела побјећи из концентрационог логора, да би умрла од исцрпљености двадесет дана прије него је Црвена армија ослободила логор. Њен отац, једини преживјели члан ове породице, вратио се у Амстердам након завршетка рата, пронашао Аннин дневник и објавио га 1947.

У дневнику који је добила на тринаести рођендан Анне је описивала тешкоће с којима се сусретао њен народ. Дневник ју је учинио најпознатијом жртвом холокауста те оригинално показује трепње и ситуацију скривених жидова.

4. аугуста 1944. године, испред куће Принсенграцхт 263., склониште Анне Франк и породице са пријатељима, стаје ауто са припадницима СС и Зелене Полиције (холандска полиција у сарадњи са нацистичким властима). Из њега излазе 4 особе, СС-Оберсцхарфüхрер Карл Јосеф Силбербауер и три припадника Зелене Полиције у цивилу али под оружјем. Као изданик сматра се радник њеног оца W.Г. ван Маарен иако је ослобођен оптужнице у немогућности доласка до доказа (не због њиховог недостатка, већ што су се налазили у послијератној ДДР). Полицајци хапсе свих 8 особа из скровишта те двоје помагача: Виктор Куглер и Јоханнес Клеиман. Миеп Гиес и Елисабетх Воскуијл тога дана нису ухапшене иако су биле једне од помагача. Једна од ових особа успијева спасити дневник послије претреса. Куглер и Клеиман су још истог дана одведени у затвор Амстелвеенсwег из којег један мјесец касније долазе у затвор у Амстердаму. Клеиман је из здравствених разлога отпуштен 18. септембра 1944., док Куглер тек 28. марта 1945. успјева побјећи.

Ухапшени Јевреји су прво одведени у пролазни логор за холандске Јевреје Wестерборк, одакле бивају пребачени задњим жидовским транспортом према истоку из овог затвора. Све особе прво долазе у Аусцхwитз гдје је један од станара, Херманн ван Пелс, већ истог дана убијен отровним плином. Аугусте ван Пелс је премјештена у логор Берген-Белсен и одатле даље у Тхересиенстадт гдје јој се губи сваки траг. Петер ван Пелс (Анина тинејџерска љубав) је погинуо при евакуацији логора од стране нациста 5. маја 1945., три дана прије ослобођења логора од стране Црвене Армије. Фритз Пфеффер је умро 20.децембра 1944. у логору Неуенгамме гдје је спроведен преко логора Буцхенwалд и Сацхсенхаусен. Едитх Франк умире 6. јануара 1945. у женском логору Аусцхwитз-Биркенау од глади и слабости. Маргот и Анне Франк су евакуиране у логор Берген-Белсен гдје мало послије избија тифус од којег умире прво Маргот а неколико дана послије и Анне. Отто Франк је као једнини преживио страхоте логора те је 1980. умро у Баселу у Швицарској. До краја живота он ради на дневнику који бива 1988. послије његове смрти објављен.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Мüллер 1999: стр. 143, 180–181, 186

Литература

[уреди | уреди извор]