4. аугуста

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпон.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсуб.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут.

4. коловоз/аугуст/август (4. 8.) је 216. дан у години по грегоријанском календару (217. у преступној години) До краја године има још 149 дана.

Догађаји

• 70. — Римске снаге приликом гушења јеврејског устанка заузимају и уништавају Храм у Јерузалему.
• 1578. — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо.
• 1704. — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар.
• 1737. — Битка код Бања Луке.
• 1789. — парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца.
• 1791. — потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског Царства.
• 1914. — немачке трупе напале су Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност.
• 1916. — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва.
• 1944. — у скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату.
• 1954. — британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П-1“ извео је свој први лет.
• 1983. — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата.
• 1993. — јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима.
• 1993. — снаге босанских Срба освојиле су све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града.
• 1994. — након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са босанским Србима и затворила границу на реци Дрини.
• 1995. — Започела је Операција Олуја, акција хрватских војно-редарствених снага с циљем ослобађања окупираних територија. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, према Босни и СР Југославији.
• 1999. — у катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова.
• 2000. — британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век.
• 2001. — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада.
• 2001. — председници Северне Кореје и Русије, Ким Јонг-Ли и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Пјонг Јанг мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.

.

Рођења

• 1521. — Урбан VII., папа (у. 1590.).
• 1792. — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма.
• 1839. — Wалтер Патер, енглески критичар и есејиста.
• 1859. — Кнут Хамсун, норвешки писац , добитник Нобелове награде за књижевност 1920. († 1952.).
• 1888. — Милан Стојадиновић, српски економист, свеучилишни професор и радикалски политичар († 1961.).
• 1942. — Дон С. Давис, амерички глумац († 2008.).
• 1946. — Владимир Бебић, хрватски политичар († 2009.).
• 1965. — Мицхаел Скиббе, њемачки ногометни тренер и играч.
• 1967. — Тимотхy Адамс, амерички глумац и модел.
• 1970. — Јохн Аугуст, амерички сценариста.
• 1972. — Предраг Ђорђевић, умировљени српски ногометни репрезентативац.
• 1973. — Марцос, бразилски ногометни вратар.
• 1974. — Килy Гонзáлез, аргентински ногометаш.
• 1979. — Горан Саблић, бивши хрватски ногометаш.
• 1985. — Лидија Бачић, хрватска пјевачица.
• 1991. — Изет Хајровић, босанскохерцеговачки ногометаш.

.

Смрти

• 1875. — Ханс Цхристиан Андерсен, дански писац.
• 1890. — Иван Мажуранић, хрватски пјесник, језикословац и политичар (р. 1814.).
• 1907. — Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент.
• 1968. — Милан Сацхс, био је чешко-хрватски оперни диригент и складатељ.[1][2] Међународни је углед стекао интерпретацијама дјела Леоша Јаначека (р. 1884.).
• 1977. — Ернст Блоцх, њемачки филозоф (р. 1885.).
• 1995. — Изет Нанић, командант 505. бужимске бригаде.
• 1997. — Жан Калман, најстарија особа на свету, Францускиња. Живела је 122 године и 164 дана (р. 1875.).

.

Благдани

• Света Марија Магдалина - Блага Марија

Празници и дани сећања

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар