Ово је чланак о години 1737.

Година 1737 (MDCCXXXVII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по јулијанском календару.

Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија: 1700-е  1710-е  1720-е  – 1730-е –  1740-е  1750-е  1760-е
Године: 1734 1735 1736 – 1737 – 1738 1739 1740
Руски поход на Очаков.
1737.. по календарима
Грегоријански 1737.. (MDCCXXXVII)
Аб урбе цондита 2490.
Исламски 1149–1150.
Ирански 1115–1116.
Хебрејски 5497–5498.
Бизантски 7245–7246.
Коптски 1453–1454.
Хинду календари
• Викрам Самват 1792–1793.
• Схака Самват 1659–1660.
• Кали Yуга 4838–4839.
Кинески
• Континуално 4373–4374.
• 60 година Yин Ватра Змија
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11737.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Догађаји

уреди

Јануар/Сијечањ

уреди

Фебруар/Вељача

уреди

Март/Ожујак

уреди

Април/Травањ

уреди

Мај/Свибањ

уреди
  • 4. 5. - Умро војвода Курландије и Семигалије Фердинанд Кеттлер, наследиће га пребогати Ернст Јоханн вон Бирон (до 1740. и 1763-69), под притиском руске царице Ане.
  • 22. 5. - Царолина урбариалис регулатио: цар/краљ Карло издао први патент о уређењу односа између властеле и сељака у Славонији - али остаје мртво слово на папиру.[4][5][6]
  • 23. 5. - Туарешки аменокал Огхмор аг Алад је поразио мароканске снаге источно од Тимбуктуа.
  • свибањ, поткрај - Састанак босанских представника у Травнику, на позив паше: одлучено да се спремају за борбу, мада им је из Цариграда наређено да остану мирни, да не провоцирају Аустријанце.[2]

Јун/Јуни/Липањ

уреди
Босна и Србија према Оеттингеру
  • 15. 6. - Цар Карло VI упућује проглас кршћанима Турске: позива их на устанак, обећава слободу вјере и заштиту и повластице борцима.[2] (војска из Београда креће 30. 6.[7]).
  • јун - Умро митрополит београдско-карловачки Вићентије Јовановић, наследиће га садашњи пећки патријарх Арсеније IV Јовановић (цар признао јурисдикцију следеће године).
  • 21. 6. - Закон о лиценцирању у Великој Британији уводи цензуру позоришних комада (модификовано 1843, укинуто 1968).

Јул/Јули/Српањ

уреди
"Заузеће Очакова"
  • 13. 7. - Руско-турски рат (1735 - 1739) - Опсада Очакова: након велике експлозије барутане у којој је страдало око 6.000 људи, углавном Босанаца[8] Бећир-паше Ченгића, капитулацијом османског гарнизона пред Миниховим руским снагама завршена опсада стратешке црноморске луке Очаков. Истог месеца, Ласи улази на Крим и заузима Карасубазар, пре него што се мора повући због недостатка провијанта.
  • 14. 7. - Хабсбуршка монархија се прикључује Русији у рату против Османског Царства - службена објава рата предата у Нишу. Борбе су почеле још прије овога: одреди из Лике упали у Босну на три мјеста, из Зворника је нападнута Лешница, сви напади су одбијени.[9]
  • јул - Аустријанци у милицији Вука Исаковића заузели Лешницу.[10]
  • јул - Босна је нападнута из три правца: из Србије преко Дрине код Лешнице, из Хрватске код Островице, Цетинграда и Бужима и из Славоније према Бања Луци.[11] Островицу су браниле и жене.[12]
  • 19. 7. - Фелдмаршал Секендорф шаље из логора код Параћина прогласе за устанак; Млатишумина милиција је заузела Крушевац. До краја месеца Турци се повлаче из Трстеника, Карановца и Пожеге.
  • 22. 7. - Почиње Немировски мировни конгрес Аустрије, Турске и Русије (први састанак 16. 8.; → ру).
  • 24. 7. - У аустријском главном стану у Тешици код Ниша се појавили патријарх Арсеније и војводе Васојевића, Куча, Пипера, Братоножића, Климената, Хота и Груда - неки су се већ дигли на устанак, обећавају даљу помоћ.[9] Секендорф обећава помоћ из Чачка, устанак је у Бихору (средњем Полимљу), напали су Бијело Поље, посекли Турке од Пријепоља до Бродарева[13].
  • 24. 7. - Аустријска војска заузела Букурешт. (да ли?)
  • 28. 7. - Нишка тврђава се предала без борбе, пет дана након доласка Аустријанаца (Франц Стефан и фелдмаршал Секендорф), наредних дана заузет и Пирот и пут за Софију.[9]
  • 28. 7. - Српски одреди заузели Нови Пазар (Станиша Марковић Млатишума, Атанасије Рашковић и људи патријарха Арсенија IV).[9]; Атанасије је истерао Турке из Нове Вароши и Пријепоља, устаници воде успешне борбе код Сјенице, на Косову[14]
  • 31. 7. - Освојен Пирот, сутрадан и Мустафа-пашина (Бела) Паланка.
  • лето - Побуна на Косову, у десет кадилука око Приштине и Вучитрна, тј. у "Охридском, Призренском, Скадарском и Дукађинском санџаку" - муслимани су протерани према Куманову и Скопљу.[15]

Август/Аугуст/Коловоз

уреди
Кастел (Бања Лука)
  • 4. 8. - Битка код Бање Луке у којој османске снаге босанског везира Али-паше Хећимоглуа наносе пораз Аустријанцима, прекидају опсаду Бања Луке и тјерају их из Босне. Велики број Аустријанаца се удавио у Врбасу. Ове године је изгорио центар Бања Луке.[16]
  • 5. 8. - Турци разбили на Косову потпук. Пфефферкорна са 500 војника који је кренуо према Новом Пазару.
  • 7. 8. - Патријарх Арсеније IV успео побећи из Пећи - Турци су га били затворили и намеравали су га обесити. Преко Ругове је отишао у Васојевиће па у Хас[17]
  • 21. 8. - Турци се предали у шанцу Бањска, југоисточно од Новог Пазара.
  • 24. 8. - Аустријанци и српски одреди напуштају Нови Пазар. Патријархов одред од 3000 Брђана који је тек стигао распао се.[3][9] - побегли су у Студеницу, затим Крагујевац па Ниш[18]. Нови Пазар и Сјеницу је повратио херцеговачки санџакбег Мурат Ченгић[11]. Кучки војвода Радоња Петровић је умро и сахрањен близу Лесковца.[19]
    • Према Јовану Н. Томићу, на Космету је појачано исламизирање након 1737,[20] јаче исламизовање у околини Ђаковице.[21]

Септембар/Рујан

уреди
  • септембар - Поход Ахмед-паше Ћуприлића из Софије према Нишу, покољи успут, Софија је "окићена вешалима", међу жртвама је самоковски владика Симеон Поповић.[15]
  • 1. 9. - У Белфасту почео излазити Тхе Неwс Леттер, најстарије данас постојеће новине на енглеском језику.
  • рујан? - Хрватски сабор се састаје у Глини. Из ове године потјече утврда тлоцртна облика осмерокутне звијезде.
  • 17. 9. - Почетак наставе на Свеучилишту у Гöттингену.
  • 27. 9. (16. 9. по ј.к.) - Патријарх Арсеније IV стигао из Ниша у Београд - одмах након свечаног дочека наставља за Гргетег на Фрушкој гори[22](касније се враћа у Београд).

Октобар/Листопад

уреди
  • 2. 10. - Аустријанци привремено освојили Ужице, да би осигурали повлачење ка Шапцу. Југозападна Србија је напуштена, са неколико хиљада Климената и Срба, који се насељавају у Срему.[23] (Климената је било и у Руднику[24])
  • 11. 10. - Тропски циклон погађа Цалцутту изазивајући страховита разарања и смрт преко 3000 житеља (помиње се и земљотрес и 300.000 жртва, што је изгледа преувеличано[25]).
  • 12. 10. - Босански Турци потукли Аустријанце код Ваљева. Ове јесени Турци се сурово свете у Старој Србији и Брдима[23], западна Србија и Шумадија су у њиховим рукама.[26]
  • 17. 10. - Јак земљотрес на Камчатки, цунами на Курилским острвима.
  • 18. 10. - Ген. Доксат де Морез потписује капитулацију Ниша Турцима - тамо страда 690 грађана а де Морез ће бити погубљен у Београду следећег марта.[15]
  • 29. 10. - 21. 11. - Турци неуспешно опседали Очаков.
  • јесен - Нишка црква св. Николе претворена у Килисе-џамију ("црква-џамију"), задужбину великог везира Јеген Мехмед-паше[27] (1737-39).

Новембар/Студени

уреди
  • 4. 11. - Отворен Театро ди Сан Царло у Напуљу, најстарија непрекидно активна опера на свету.
  • студени, поткрај - Бошњаци се у махзару султану жале на велике губитке у ратовима са Персијом и Русијом, садашњи рат са Аустријом, губитке од куге и несабрану летину која је довела до глади.[8]
  • 28. 11. - Аустријска војска прелази из Шапца у Срем на зимовање - у шабачкој тврђава остала посада ради одбране. Прешла је и милиција Вука Исаковића, као и албанска милиција Атанасија Рашковића с људима из Прокупља, Сјенице и Нове Вароши (будућа Сремска војна граница). Аустријанцима је остао још Београд са околином.[28]

Децембар/Просинац

уреди
  • децембар? - Одбијен турски напад на Куче (пећки Ходаверди-паша потучен код Медуна[19]), и још три пута следеће године, уз помоћ Братоножића и Климената, а Васојевићи су страдали.[23] Црногорци су 1737/38. четничким акцијама кроз Херцеговину нанели велику штету Турцима, "да су у провијанту за војску претрпјели више губитака него против Аустријанаца".[29]
  • 24. 12. - Битка код Бхопала: Марате су опет поразиле Могуле у Индији, уговором добијају новац и територију.
  • крајем децембра - Патријарх Арсеније IV одлази из Београда у Беч (до јуна).[30]
  • крајем године - Помиловани учесници побуна у Посавској граници.[31]

Кроз годину

уреди
  • Хабсбуршка Србија је пред рат имала 80 - 100.000 становника, што је услед рата до 1740. можда преполовљено.[32]
  • "Устанак седморо Брда и Арбанаса", народна епска песма.[33]
  • Хилдбургсхаусен формирао двије регименте у Вараждинском генералату, свечано прогласио нове статуте, које су крајишници одушевљено дочекали, али се касније испоставило да су "подметнуте" неке неповољне одредбе.[34][35]
  • Кхевенхüллер примирио Посавску крајину: опростио је контрибуцију и ограничио давање дарова официрима - али остају злоупотребе работом.[36]
  • Основан град Рицхмонд у британској сјеверноамеричкој колонији Вирџинији.
  • Омер-ефендија Елказовић (Чаушевић) из Новог пише "Ратове Бошњака под Хекимоглу Али-пашом".[37]
  • Темишварски град се спаљује због куге, страдала је и српска црква.[38]
  • Обнова цркве манастира Враћевшнице у Србији - зографска дружина Андре Андрејевића из Вршца. Христофор Жефаровић ради живопис у манастиру Бођани у Бачкој, што је зачетак нове епохе.[39]
  • Босанчица: фра Лука Карагић забрањује фрањевцима употребу латинице (примају је од краја 18. ст.).[40]
  • "Година 1737-8. у Далмацији су чак рушене православне цркве, а тамнице су биле пуне православних свештеника."[41] (Млетачки Сенат је прошле године допустио православнима у Далмацији да изаберу владику - али надбискуп Вицко Змајевић је исходио повлачење дозволе, чак ће уследити рушење неколико православних цркава а Срби ће се почети селити у Аустрију[42]).
  • Турци уништили Тâрговиșте у Влашкој.
  • Персијска инвазија Омана, остају до 1749.
  • Пиерре Симон Фоурниер дао дефиницију типографског пункта.

Рођења

уреди
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1737.

Смрти

уреди
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1737.

Вањске везе

уреди

Референце

уреди
  1. ↑ Историја с. н. IV-1, 146
  2. 1 2 3 Хисторија н. Ј. II, 836
  3. 1 2 Ћоровић. Историја српског народа - Аустриски порази. растко.рс
  4. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1033-4
  5. ↑ Историја с. н. IV-1, 174
  6. ↑ Историја с. н. IV-1, 205-6
  7. ↑ Историја с. н. IV-1, 148
  8. 1 2 Хисторија н. Ј. II, 1325
  9. 1 2 3 4 5 Хисторија н. Ј. II, 837
  10. ↑ Историја с. н. IV-1, 151
  11. 1 2 Историја с. н. IV-1, 439
  12. ↑ Хисторија рата у Босни у периоду 1737, 38 и 39 године. љутоц.wордпресс.цом 5 Јула 2009
  13. ↑ Историја с. н. IV-1, 149-50
  14. ↑ Историја с. н. IV-1, 149
  15. 1 2 3 Историја с. н. IV-1, 332
  16. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1336
  17. ↑ Историја с. н. IV-1, 150
  18. ↑ Историја с. н. IV-1, 152
  19. 1 2 Историја с. н. IV-1, 500
  20. ↑ Томић. О АРНАУТИМА у старој Србији и Санџаку. 1913. растко.рс
  21. ↑ Богдановић. Књига о Косову. растко.рс
  22. ↑ Историја с. н. IV-1, 153
  23. 1 2 3 Хисторија н. Ј. II, 838
  24. ↑ Историја с. н. IV-1, 115
  25. ↑ Киллер qуаке тхат невер wас. неwсциентист.цом 15 Април 1994
  26. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1352
  27. ↑ Историја с. н. IV-1, 105
  28. ↑ Историја с. н. IV-1, 154
  29. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1264
  30. ↑ Историја с. н. IV-1, 155
  31. ↑ Историја с. н. IV-1, 172
  32. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1368
  33. ↑ Непозната народна песма о устанку Седморо брда и Арбанаса 1737. године. растко.рс
  34. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1043
  35. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1051
  36. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1045
  37. ↑ Хисторија н. Ј. II, 610
  38. ↑ Темишвар - Саборна црква. растко.рс
  39. ↑ Медаковић. Ликовна уметност 18. и 19. века. растко.рс
  40. ↑ Ћоровић. Књижевност у Босни и Херцеговини. растко.рс
  41. ↑ Ћоровић. Историја српског народа - Руски утицај у Црној Гори и суседству. растко.рс
  42. ↑ Историја с. н. IV-2, 50
Литература
  • Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
  • Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)